Izvor: Blic, 10.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćute i rade, a plate nema pa nema
Ćute i rade, a plate nema pa nema
Dušanka Stanković iz Lebana svakog dana odlazi na posao ne nadajući se zaradi. Ona radi u privatizovanoj firmi 'Agrar' i platu nije primila već dve godine.
Ekipa 'Blica'- Idem na posao, tamo se jedni drugima izjadamo, pričamo o starim zlatnim vremenima i maštamo o boljim danima, uz kafu koju smo doneli od kuće. Potom se vraćamo porodici, gde nas dočeka uvek isto pitanje - kad će plata? - objašnjava Dušanka.
Dve >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine su bez plate i zaposleni u leskovačkom 'Cvećaru', a
sličnu muku muči na hiljade radnika u Srbiji za koje odlazak na posao i rad u firmi ne znači i da će kući doneti neku zaradu. Koliko ih je, pouzdano se ne zna.
Među užičkim firmama, na primer, čiji radnici ne primaju plate, ili pak zarade dosta kasne, jesu četiri sestrinska preduzeća sistema 'Raketa', Štamparija 'Rujno' i 'Koža'. Svim ovim preduzećima je zajedničko da su privatizovana i da je privatizacija osporena ili poništena. Oko sedamsto zaposlenih u četiri 'Raketina' preduzeća poslednje što su primili jeste prvi deo martovske plate. Privatizacija Štamparije 'Rujno', čiji je većinski paket akcija prodat u junu 2003. godine, nedavno je zvanično poništena, a radnici potražuju sedamnaest plata iz perioda dok je 'Rujno' imalo status društvenog preduzeća. Nije im se posrećilo ni kod novog gazde, a po rečima radnika 'Rujnog' Mitra Miloševića, on im je za sve ovo vreme isplatio tek pet-šest zarada.
Oko 140 radnika 'Kože', kojom gazduje ruski biznismen, nalazi se u štrajku od 1. marta ove godine i to zbog kašnjenja plata. Poslednji dinar zaposleni u 'Koži' dobili su u januaru, a bio je to prvi deo oktobarske plate.
Nije bolje ni u društvenim firmama. U nekada moćnu Elektronsku industriju Niš radnici svakodnevno odlaze na posao uprkos činjenici da plate ne primaju mesecima.
- U pogonima 'Čegar', NIT, 'Transport', 'Profesionalna elektronika', 'Metal'... radnici svakodnevno dolaze na posao sa hranom donetom od kuće, jer nemaju para da kupe pecivo. Na stotine porodica trpi jer plate kasne i do devet meseci. Ljudi se beskonačno pozajmljuju, rade sezonske poslove na građevini, donose hranu sa sela... Strašno. Ljudi ipak čuvaju radna mesta, jer se nadaju boljitku posle privatizacije - kaže Svetislav Ilić, poverenik 'Nezavisnosti' u Elektronskoj industriji.
Vlada Andrić, predsednik Saveza sindikata Beograda, iznosi procenu ove sindikalne centrale, prema kojoj takvih radnika u Srbiji ima više od 150.000, a u glavnom gradu oko 50.000.Pojava rada za džabe, prema oceni sociologa Milana Nikolića, direktora Centra za proučavanje alternativa, naročito je raširena kod privatnika.
- Privatnici često manipulišu radnicima. Govore im da imaju velike troškove i da će, kada izmire porez i posao krene, dati im i platu. Nekada im stvarno i plate, a nekada, bogami, ne plate, nego radnike posle nekoliko meseci neplaćenog rada otpuste, na njihovo mesto dovedu nove, koje takođe ne plaćaju, i sve tako - navodi on.
Radnici valjevskog 'Stefila', nekadašnjeg uglednog proizvođača kartonske i drvene ambalaže, zaradu ne primaju još od februara 2002. godine. I u PP 'Vujić' zarade kasne, ali zaposleni dolaze na svoja radna mesta. U toj firmi, međutim, radnicima je omogućena kompenzacija, pa radnici umesto plate mogu da uzmu PVC prozore ili mineralnu 'vujić vodu'.
Osnovni razlog zašto radnici pristaju da rade i bez para, ocenjuje Milan Nikolić, jeste u tome što u našoj zemlji ima veoma malo radnih mesta, pa su ljudi prinuđeni da rade i za džabe, nadajući se da će se jednog dana i to isplatiti i plata konačno početi da stiže. - Prema zvaničnim podacima, u Srbiji ne radi oko 30 odsto onih koji su sposobni za rad. Međutim, stvarna slika je mnogo gora. Kada se uračunaju i Romi koji nisu u evidenciji, izbegli i raseljeni koji su takođe mahom nezaposleni, dođe se do stope nezaposlenosti od blizu 40 odsto. Kada se to zna, jasno je zašto oni koji imaju kakvo-takvo radno mesto pristaju na sve samo da ga sačuvaju - objašnjava Nikolić.
Od 640 zaposlenih u zrenjaninskom 'Šinvozu', čiji je većinski vlasnik Nebojša Ivković, njih 500 se osmelilo prošle nedelje da stupanjem u štrajk zatraži isplatu zaostalih plata i novca koji im je, kako tvrde, zakinut nezakonitim smanjenjem zarada i putnih troškova. Putni troškovi, navode u sindikatu, nisu im isplaćeni u proteklih sedam meseci, a plate od avgusta do decembra prošle godine nezakonito su smanjene za 20 odsto. Protekle nedelje štrajkovalo je i više od 150 radnika 'Poreča', fabrike drvne industrije iz Donjeg Milanovca, jer im vlasnik Borisav Sorak plate ne isplaćuje redovno.
