Izvor: Politika, 01.Dec.2013, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćurke u visokom društvu
Predsedničko pomilovanje koje niko ne kritikuje i sa kojim se slažu i njegovi politički protivnici
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Predsedničko pomilovanje je prerogativ mnogih šefova država, pa i jednog od najmoćnijih predsednika na svetu – Baraka Obame. Američki predsednici iz novije istorije redovno ga koriste, a u tome nije izuzetak ni aktuelni.
On je to, po peti put, učinio u prošlu sredu u vrtu Bele kuće, i to po >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne baš idealnom vremenu, jer je bila vetrovita susnežica. Osuđenicima na smrt je doduše unapred rečeno da ih čeka bolja sudbina (bilo ih je dvoje), ali nikad se ne zna – ništa nije gotovo dok nije gotovo.
Predsednik je tim povodom održao i govor, u prisustvu samo jednog osuđenog, koji je za pojavljivanje u javnosti odabran onlajn glasanjem (kao u popularnom filmu „Igre gladi” čiji je drugi deo ovih dana u bioskopima širom sveta).
Bilo je to pomilovanje kome ništa nisu mogli da zamere ni Obamini politički protivnici, ne samo zato što misle da je dovoljno što se on davi u problemima izazvanim katastrofalnim početkom primene njegove reforme zdravstvenog osiguranja. O pitanju života ili smrti, američka nacija u ovom slučaju postiže političko jedinstvo.
Pomilovana su – dva ćurana. Samo dva od oko 46 miliona ovih ptica koje Amerikanci pojedu na svoj tradicionalni praznik, Dan zahvalnosti, koji je bio minulog četvrtka (uvek je četvrtog četvrtka u novembru).
Ćurani su, takođe po tradiciji, mito koji predsedniku daje lobi uzgajivača živine i proizvođača jaja, ne bi li tako promovisao svoje proizvode i uoči prazničnog dana, kada se obično ništa dramatično ne događa, skrenuo pažnju na sebe u televizijskim i drugim vestima.
Pa je tako nacija imala priliku da sazna sve o dve ćureće zvezde, koje su, specijalnim tretmanom u Beloj kući, dospele u visoko društvo. Poreklom su sa jedne farme u Minesoti, rođene su istog dana (8. jula ove godine), za pet meseci života dostigle su približno istu težinu od po 17 kilograma (po stotinak grama tamo ili ovamo)...
Pošto su na ovaj način postali nacionalne ćurke, dobili su i imena (kumovi su bili prvaci jedne osnovne škole). Prvi je kršten kao „Karamel” (Karamela), a drugi „Popkorn” (Kokica).
Formalno, jedan je namenjen trpezi predsednikove porodice za praznik, a drugi je rezerva za slučaj da se prvom nešto desi, ali predsednik, kao i neki njegovi prethodnici iz novije istorije, ne može sebi da priušti da sa suprugom Mišel i ćerkama Sašom i Malom (i eventualno još nekim iz šire familije – Dan zahvalnosti je prevashodno porodični praznik) pojede nacionalnu zvezdu. Da se ne bi međutim prekršila tradicija, u predsedničkoj rerni je bila neka anonimna ćurka.
Ćurani su tako dobili predsedničku milost koja im produžava život, ali ne mnogo. Ćurka u prirodi normalno živi pet-šest godina, ali Karamela i Kokica su od one vrste kojima je kratak život, jer vode nesportski život: samo jedu, a malo se kreću. To što su izbegli uobičajeni put koji se završava u frižideru ili zamrzivaču neke samoposluge, samo je premija na njihovoj životnoj lutriji.
Otkako je predsednik, Obama je pomilovao osam ćurana, ali nijedan, preživevši svoj prvi Dan zahvalnosti, nije dočekao drugi. Svi su naime patili od sindroma gojaznosti (sa kojim se nosi i svaki treći Amerikanac).
Kad izbegnu praznični pokolj vrste, ostatak života provode otmeno: odmah posle ceremonije u Beloj kući, „nacionalne” ćurke se odvoze na drugo predsedničko imanje, park istorijske rezidencije Džordža Vašingtona, oko 35 kilometara jugoistočno od Vašingtona, na obali reke Potomak u Virdžiniji, gde su pažene i mažene da bi što duže bile atrakcija za posetioce.
Tradicija poklanjanja ćurki predsednicima počela je inače 1873, kada je ovakav praznični dar dobio ondašnji predsednik Grant Julisiz. Nacionalna svečanost to postaje međutim tek 1947.
Nisu svi predsednici odbijali da u poklon zabodu svoje zube: prvi koji je od toga odustao bio je Džon Kenedi, mada njegov primer nije sledio njegov naslednik Lindon Džonson.
Zvanično predsedničko pomilovanje institucionalizovao je tek Ronald Regan 1987, a potvrdio sledeći stanar Bele kuće, Džordž Buš stariji. Klinton i Buš Mlađi, a sada i Obama, to su „zacementirali”.
Dok je ćuretina obavezna za novembarskom prazničnom trpezom (ali 22 miliona ćurki se pojede i za Božić, a još 19 miliona za Vaskrs), ova ptica je i širi simbol nacionalne harmonije: Dan zahvalnosti koji postoji u mnogim kulturama, na ovom kontinentu je začet zajedničkom gozbom drugog talasa kolonista i domorodaca (Indijanaca), kojima je (divlja) ćuretina takođe bila delikates, ali i simbol izdašnosti prirode (ćureće perje je bilo na glavama poglavica i na stabilizatorima njihovih strela).
U današnjoj Americi ćuretina je zanimljiva i zbog toga što demantuje neke osnovne ekonomske postulate – da cenu neke robe određuje odnos ponude i potražnje – što znači da će nešto biti najskuplje kad je najviše onih koji žele to da kupe, i obrnuto.
Ćuretina – cele ćurke, ćureće grudi, bataci i šnicle – najjevtiniji su međutim baš u ovo doba (zamrznuta može da se kupi za oko dolar po kilogramu), kad je potražnja najveća (a u tome ih prate i televizori i elektronika uopšte).
Dan zahvalnosti je naime i početak potrošačkog ludila koje kulminira sutradan, na takozvani crni petak, kada već od prvih posleponoćnih minuta kreću juriši na prodavnice koje za tu priliku imaju specijalne i u mnogim slučajevima spektakularno niske cene.
Gde je tu račun? U tome da se u završnici godine popravlja bilans ne samo trgovaca, nego i nacionalne ekonomije u celini, u kojoj potrošnja učestvuje sa 70 odsto. Marža se za ovu priliku drastično smanjuje da bi se povećao promet, pa tako, po zakonu velikih brojeva, mnogo puta malo na kraju postaje više nego dosta.
Kupci zatim u prazničnoj sezoni očekuju jeftinoću i mnogo više nego obično upoređuju cene. Trgovci nemaju izbora nego da se odazovu tim očekivanjima, a na kraju su svi zadovoljni. Koriste se pri tome i razni trikovi: nešto izuzetno jeftino je samo mamac da se dođe i usput kupi i još mnogo toga drugog. Razume se, neki prođu bolje neki lošije, ali su u proseku svi na dobitku.
Jedino je Obama na ovaj praznik presit ćuretine. Reč „ćurka” (turkey) u slengu je i pojam za nešto što je potpuno omanulo, ekstremno neuspešno, a on je poslednjih meseci toga imao previše.
Milan Mišić
objavljeno: 01/12/2013
.jpg)
