Izvor: RTS, 30.Okt.2011, 16:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćumurdžije iz Klokočevca
Koliko se ćumura proizvede u Klokočevcu, niko tačno ne zna, ali kažu - sve se proda. Kada bi se ćumurdžije udružile i zajedno nastupale na tržištu, ćumur koji je sada samo porodični posao mogao bi postati i izvozni proizvod.
U porodici Danilović pravljenje ćumura je tradicija. Više od pola veka gore drva u pet ćumurana, a za ovaj izuzetno težak posao, za rad u oblacima dima, stasala je i četvrta generacija.
Nemanja Miljković pomaže dedi kad god je u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prilici, čak i preko školske godine: "Pomažem ujutro i posle škole, uveče. Moram i da učim, pa više pomažem preko raspusta."
Nemanja pomaže dedi, a njegov pradeda je sazidao ćumurane u kojima se godišnje proizvede 80 do 100 tona ćumura.
Posao jeste težak, ali, kako kaže Miodrag Danilović, od njega mogu da žive, a i mlađe generacije u porodici voljne su da ga nastave:
"To je jedino preostalo, jer u ovom području ne uspevaju poljoprivredne kulture."
U šest ćumurana Jaroslava Stevanovića, nedaleko od sela, godišnje izgori oko hiljadu kubika drva.
Prekida u radu nema, dok se jedna ćumurana puni u drugoj drvo gori, ostale se hlade.
Niko nema računicu o tome koliko se u selu napravi ćumura, ali ćumurdžije kažu - sve se proda. Međutim, ovaj proizvod bi mogao i da se izvozi.
Ipak, teško da to pojedinac može sam da uradi. "Ne možemo da se organizujemo", kaže Jaroslav Stevanović, "za sada se svako snalazi kako zna i ume."
I dok se ćumurdžije iz Klokočevca ne udruže i zajedno ne nastupe na tržištu, pravljenje ćumura ostaće samo porodični posao.
.jpg)
