Izvor: Politika, 12.Avg.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudovišne optužbe sumnjivog svedoka
Pomno sam pratio zbivanja u bivšoj Jugoslaviji od 1989. do kraja ovih ratova i nikada nisam čuo da je bilo ko u srpskoj vlasti doneo odluku ili rekao da će da pobije jednu trećinu muslimana, prekrsti drugu i protera ostale. A znamo da takva parola potiče iz Nezavisne Države Hrvatske
Profesor prava na Univerzitetu Pitsburg i istaknuti američki ekspert za Balkan, Robert Hejden, u međunarodnim pravnim krugovima je poznat i kao oštar kritičar Haškog tribunala. Bio je u prilici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da izbliza prati rad ovog suda takoreći od prvog dana, u svojstvu svedoka veštaka na suđenju Dušku Tadiću, prvom optuženom za zločine u građanskom ratu u Bosni i Hercegovini.
Hejden je autor više zapaženih studija o bivšoj Jugoslaviji, njenoj istoriji i ustavnom poretku, te je tim pre bio preneražen kada se predsednik Haškog suda Teodor Meron pozvao na „saznanje” zaštićenog svedoka da je rukovodstvo bosanskih Srba 1992. donelo odluku da „trećinu muslimana pobije, trećinu prekrsti, a trećina će sama otići”. To se desilo kada je Meron prošlog meseca obrazlagao odluku Žalbenog veća da se Radovanu Karadžiću sudi za genocid u sedam bosanskohercegovačkih opština, a ne samo u Srebrenici.
Američkom profesoru je sporan način na koji se haško tužilaštvo obilato koristi uslugama „zaštićenih svedoka”, a posebno koliki se značaj u ovom slučaju pridaje tvrdnjama anonimnog svedoka koji se poziva isključivo na dokaze iz druge ruke. Zaštićeni svedok, naime, ne tvrdi da je lično prisustvovao sastanku na kom su bosanski Srbi tobože bosanskim muslimanima namenili sudbinu koju su ustaše spremile Srbima. On nema dokaza za svoje tvrdnje, već samo kaže da mu je Sveto Veselinović iz Rogatice, tobože, tokom rata ispričao da je takav sastanak održan 1992. godine „u prisustvu Karadžića”.
„Dokazi iz druge ruke po pravilu su zabranjeni u američkom sudstvu. Jer, ako je neko nešto rekao, onda pozovimo njega da vidimo šta on ima da kaže. U ovom slučaju zaštićeni svedok kaže da je Stevo Veselinović njemu rekao da je bio na sastanku gde je navodno čuo da je doneta takva odluka. To nije samo iz druge ruke, nego iz treće ruke i veoma je čudno da optužba može da uvede takav dokaz”, kaže Hejden.
Da li i u jednom pravnom sistemu postoji takav presedan?
Po pravilu Tribunala, oni mogu da prihvate dokaze iz druge ruke. Ali meni je sumnjivo to što Tužilaštvo nije pozvalo Stevu Veselinovića da potvrdi navode svedoka KDZ-051. Ako demantuje, onda nema ništa od toga.
Stevo Veselinović je još u februaru, u podnesku Tribunalu, a prošlog meseca i u intervjuu „Politici”, demantovao navode tog zaštićenog svedoka. Dodao je i da ga na svedočenju u Hagu niko nije pitao o toj navodnoj izjavi.
Ja sam pomno pratio zbivanja u bivšoj Jugoslaviji od 1989. do kraja ovih ratova i nikada nisam čuo da je bilo ko u srpskoj vlasti doneo odluku ili rekao da će da pobije jednu trećinu muslimana, prekrsti drugu i protera ostale. A znamo da takva parola potiče iz Nezavisne Države Hrvatske. Pročitao sam da je Srpska pravoslavna crkva protiv prekrštavanja.
Čime vi objašnjavate ovakvu istorijsku inverziju?
Ne znam ko je taj zaštićeni svedok, ali pravi problem je što niko ne zna ko je on. Tačnije, neko zna, ali niko ne sme da kaže. E, tu se postavlja pitanje da li je taj čovek verodostojan ili nije. Isti svedok je svedočio i u predmetu protiv Momčila Krajišnika. Problem s takvim svedocima je što je veoma teško proveriti njihove iskaze.
Sve češće se i u zapadnim medijima kritikuje Tribunal. Otkud to sada, kada je pri kraju mandata?
Nekoliko optuženih je oslobođeno komandne odgovornosti, poput hrvatskih generala Gotovine i Markača, zatim Momčila Perišića i policijskih šefova iz Srbije. Ljudi se pitaju zbog čega je to. Meni je to veoma zanimljivo zato što izgleda da se u nekim krugovima na zapadu smatra da niko ne može biti oslobođen krivice. Čim Tribunal kaže da čovek nije kriv za nešto, onda se to proglasi za veliku grešku Tribunala. Oni koji zastupaju taj stav ne traže fer suđenje nego pozorišno suđenje. To ide po principu: mi znamo da su krivi i sada ćemo da pokažemo da su krivi.
Kako vi shvatate ulogu danskog sudije Frederika Harhofa koji je praktično optužio predsednik Tribunala (Merona) da je pritiskom na druge sudije isposlovao oslobađajuće presude?
I to je zanimljivo. Neobično je da sudija bilo kog suda daje takvu javnu kritiku rada istog suda. Nisam stručnjak za pravnu etiku, ali to je verovatno protiv pravne etike sudstva bilo gde. Neobično je i to što je Harhof prvo bio haški tužilac, a onda je postao sudija u tom istom sudu. Ali, s druge strane, moram da kažem da je i sudija Alfons Ori počeo kao advokat odbrane. Dakle, oni imaju neke svoje običaje.
Šta stoji iza Harhofovog pisma?
Harhof je rekao: „Oni koji su na vlasti krivi su samo zato što su na vlasti, a krivi su već ako ne mogu da dokažu da nisu imali nikakva saznanja o zločinima”. Prvo, to znači da oni moraju da dokažu da su nevini, a to je protiv svih principa modernog krivičnog prava. Drugo, ako je tako, onda su i američki i evropski lideri u problemu. Ričard Holbruk je u svojoj knjizi naveo da su Amerikanci podržali „Oluju”. U toj knjizi jedan njegov saradnik se žali na to šta radi hrvatska vojska, a Holbruk mu kaže: „Ćuti, oni su naši ’avlijaneri’. Ako su krivi Gotovina i ovi drugi, onda su tu negde i Holbruk, Piter Galbrajt ili Bil Klinton. Ako se drže Harhofovog stava, onda su oni svojom diplomatskom i vojnom podrškom Hrvatima tu negde, mada se to nikada neće desiti da budu krivično gonjeni.
Harhof kaže da se komandna krivica verovatno i ne može dokazati u svakom pojedinačnom slučaju.
Ne samo to. Po njemu, čim je čovek na toj funkciji, on je krivično odgovoran. Tužilaštvo i ne mora da dokazuje krivicu, već samo da dokaže da je neko bio predsednik.
Da li je to normalno?
Pa, nije uopšte normalno.
Bošnjaci se mnogo žale na njega, a Vojislav Šešelj je tražio njegovo izuzeće.
Možemo da kažemo da je sudija uspeo u nečemu u čemu niko drugi nije. Čitav region loše misli o Tribunalu.
Biljana Mitrinović
objavljeno: 12.08.2013.
