Izvor: Večernje novosti, 30.Nov.2014, 18:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čuda prirode bez zaštite

PRIRODA nije štedela kad je darovala bogatstva Srbiji, ali ona su osim stručnjacima i lokalnom stanovništvu uglavnom nepoznata, umesto da se koriste da u lepšem svetlu prikažemo svetu svoju zemlju, a pri tome i zaradimo, ukazuju u Geološkom zavodu Srbije. U najvažnijoj državnoj instituciji koja se bavi izučavanjem tla, mineralnog blaga i podzemnih voda, ističu da smo visoko rangirani po geološkom bogatstvu, koje dolaze da proučavaju geolozi iz celog sveta. Sve je više i turista koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << s rancem na leđima dolaze da vide čuda prirode u Srbiji za koja saznaju uglavnom neformalnim putevima, na internetu. I naučnici i turisti se dive prirodi, ali se žale na neobeležene pešačke staze, nedostatak informacija, smeštaj i sve ostalo što treba da poseduje geopark - predeo izuzetne lepote u kome je očuvana geološka i kulturna baština. Stranci se čude kad saznaju da se naša prirodna baština ne nalazi u 64 evropska geoparka, odnosno 100, koliko ih je registrovano u svetu po proceduri Uneska. Srpskih geoparkova tamo nema jer ih niko nije kandidovao, iako se ovde na malom prostoru nalaze prirodni fenomeni i spomenici u kojima se kao iz knjige čita celokupna prošlost naše planete i evropske civilizacije. Na ispravljanju ove greške sada ponovo rade Geološki zavod Srbije i Zavod za zaštitu prirode. Naime, s čestim promenama vlasti ovaj projekat je obično prekidan i guran u zapećak. - Radimo na nominaciji šire oblasti Nacionalnog parka „Đerdap“ za Unesko i na uključivanju u mrežu svetskih geoparkova. Centralni predeo severoistočne Srbije sa svojim izuzetnim klisurama, pećinama i prerastima sam po sebi je interesantan kao prirodni fenomen. Za njega neprestano raste interes i stručne javnosti i turista. S druge strane mali broj tih reprezentativnih geoloških i ekoloških terena je stavljen pod zaštitu države - kaže prof. dr Dragoman Rabrenović, direktor Geološkog zavoda Srbije i osnivač katedre Geonasleđe i geoturizam na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu. Formiranje geoparkova pokazalo se kao najbolji način da se očuvaju prirodna bogatstva i da se istovremeno razvija turizam u ruralnim predelima iz kojih se stanovništvo iseljava. - Geoturizam je svetski trend koji svake godine beleži ogroman rast u predelima izuzetnih prirodnih geoloških i istorijskih odlika. Na primer, dnevna zarada samo jedne pećine u Sloveniji, Postojnske jame, veća je od 40.000 evra u sezoni. Mi imamo u severoistočnoj Srbiji mnoštvo speleoloških objekata koji su atraktivniji, a njihova popularnost i zarada su neuporedivo manji. Problem je što ne postoji svest kakvo geološko bogatstvo posedujemo, ni kako treba da ga štitimo, popularišemo i koristimo - kaže dr Rabrenović. Geonasleđe severoistočne Srbije obuhvata praktično sve, počev od zidova klisura i planinskih litica načičkanih fosilima iz praokeana koji se ovde nalazio pre 180 miliona godina. Tu su ostaci civilizacije Lepenskog vira stare 9.000 godina, najstarijeg evropskog rudnika u Rudnoj glavi od pre sedam milenijuma, rimskih kopova i tvrđava, sve do modernih rudnika koji su više nego atraktivni. Turisti obavezno traže da maltene iz centra Majdanpeka fotografišu spomenik 7.000 godina rudarstva, natprirodni pejzaž od vrha brda Praurije gde se vide praistorijska okna, do dna kratera modernog kopa dubokog oko 200 metara, koji se završava na 80 metara ispod nivoa mora. - Posebna atrakcija su klisurice na čijim su krajevima ogromni prerasti, prirodni mostovi preko reka, ostaci drevnih pećina. Naše riznica fosila atraktivnija je od mnogih neporedivo poznatijih, ne samo za stručnjake koji dolaze u Đerdap. Nedavno smo u šetnji po kanjonu Boljetinske reke našli fosile praistorijske raže i ogroman zub ajkule koja je plivala u istom „dunavskom okeanu“, a u većini geoparkova vam treba maltene lupa da vidite njihove atrakcije. Međutim, bez zaštite ovi izuzetni predeli su meta pljačkaša koji devastiraju baštinu neprocenjive vrednosti. Da bismo sačuvali i prirodu i ljude u njima, neophodno je što pre stvoriti geoparkove - zaključuje dr Rabrenović. TROLOVI U RUDNIKU Geolozi naglašavaju da formiranje zone geoparka ne znači da ona treba da se pretvori u pustinju i prašumu. Naprotiv, u geoparkovima su i objekti industrijskog nasleđa, naročito rudarstva takođe atrakcija koja privlači turiste. Na primer, Slovenija je kao geopark registrovala kod Uneska Idriju zajedno sa zatvorenim rudnikom žive. On je konzerviran, spektakularno osvetljen i opremljen rekvizitima, pa pred posetioce iskaču patuljci i trolovi iz rudarskih okana, kao u vašarskim „kućama užasa“. Oblast Idrije umesto da doživi sudbinu napuštenih rudarskih gradova postala je atrakcija, gde se planinari, organizuju naučni skupovi, pozorišne predstave i koncerti.

Nastavak na Večernje novosti...