Izvor: Politika, 12.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crveni direktori
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, novembra – Slovenija se s pojmom tajkun srela početkom devedesetih godina prošlog veka gledajući u dvorište komšija, gde su Tuđmanovi sledbenici preuzimali velika preduzeća u Hrvatskoj. Mediji su izveštavali o nesposobnjakovićima koji iskorišćavaju položaj, što se obično završavalo time da je firma bankrotirala, a hiljade ljudi ostalo bez posla. U Sloveniji su vodeći ljudi nekih preduzeća brzo shvatili da je kapitalizam društveni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sistem u kome biti bogat nije greh, pa su u obližnjim državama na zapadu nicale "ćerkinske firme" u koje su postepeno prelivani poslovi i novac, sve dok fabrika majka u domovini nije doterana na doboš. S privredne karte Slovenije iščezavale su perjanice socijalizma – "Iskra", TAM, "Planika"... Jedne potpuno, a iza nekih je deo imena ugrađen u skromnije pogone, sada privatnih vlasnika, akcionara. Moto nove kaste biznismena bio je da je u kapitalizmu špekulacija – legitimno sredstvo za bogaćenje.
Klijentizam
Stranputice tranzicije u Sloveniji, međutim, nisu naročito skandalizovane, jer nisu dostigle razmere kao na Balkanu, pa se pojam "tajkunizacije" ovde uvek vezivao mahom za taj prostor. Mediji, doduše, pri tom, nisu zaboravljali na slučaj ruske (divlje) privatizacije tokom koje se videlo koliko država može lako da da, a još brže razvlasti oligarhe, ili tajkune, dakle ljude koji su se našli "u pravo vreme na pravom mestu", bilo da je to bilo mesto direktora kakvog socijalističkog preduzeća, ili visoko mesto u državnoj birokratiji.
Slovenci su, međutim, sebe uvek nekako izuzimali iz tog opšteg tranzicionog trenda, ponajpre zato što su naziv "tajkun" rezervisali samo za mutne poslove biznismena poreklom jugoistočno od slovenačke granice. Zahvaljujući tome, oni su, recimo, "s guštom" pratili uspon i pad tajkuna u Hrvatskoj i Srbiji, naširoko izveštavajući, recimo, o porodici Karić. Naslov intervjua sa Bogoljubom Karićem, objavljen u ljubljanskoj "Mladini" maja 2003. glasio je upravo tako, "Srpski tajkun", ali je ta kvalifikacija potom sustizala i sve druge koji su napredovali za Miloševićevog vakta, a koji su kasnije probali da prošire posao van Srbije. Zato je u slovenačkim medijima nisu izbegli ni Miroslav Mišković, Milan Beko, Željko Mitrović ili Marko Milošević...
Među domaćim preduzetnicima "tajkun" je postao malo ko. Svakako ne zato što ih u Sloveniji – nije bilo.
Sem toga, slovenačko društvo izbeglo je posle osamostaljenja traumatizaciju kroz koju su prošle ostale republike bivše zajedničke države. Slovenija nije nazadovala zbog ratova, razaranja i pljački, već je kao najrazvijeniji deo bivše SFRJ samo napredovala. Ni raslojavanje stanovništva nije bilo ni približno tako radikalno kao u Srbiji, a i pravosuđe je motrilo da ne dođe do devijacija u privredi poput onih u ostalim državama u tranziciji. Najzad, Slovenija je sve do prošle godine zadržala kontinuitet sa pređašnjom (komunističkom) nomenklaturom – kako to voli da kaže desnica koja je lane uspela da formira vladu. Otuda je desnica, dok je bila u opoziciji, lansirala autohtoni pandan za "tajkunizaciju" u Sloveniji – "klijentelizam".
O klijentelizmu i "klijentima" pisao je konzervativni "Mag", koji je serijom tekstova upozoravao na spregu između tzv. crvenih direktora (preostalih iz totalitarnih vremena) i aktuelne vlasti, naročito dok je predsednik države bio nekadašnji lider komunista Slovenije Milan Kučan. Ipak, termin tajkun nije izbegao Edvard Oven, član Liberalne demokratije Slovenije (LDS je, pre nego što je postao predsednik države, vodio Janez Drnovšek), koji je 12 godina bio na čelu državnog stambenog fonda. Štampa je 2005. objavila niz članaka kojima je zajedničko bilo ovo pitanje: odakle Ovenu milijarde?
Čeprkanje po Ovenovom bogatstvu urodilo je mlakim pregalaštvom istražnih organa, koji pokušavaju da pronađu odgovor da li je Oven opljačkao novac onih koji su mukotrpno štedeli da dođu do sopstvenog stana? Onda je na optuženičkoj klupi završio urednik tabloida "Direkt", jer mu nije bilo jasno kako je moguće da se Oven iz prosečno situiranog državnog birokrate pretvorio u milionera, koji je za stan dao 400.000 evra, za vilu na obali Jadrana milion, dok je vrednost akcija, lokala i poslovnih prostora koje poseduje u elitnom delu Ljubljane procenjena na oko 7,5 miliona evra.
"Logično je pitati odakle mu bogatstvo, jer plata direktora fonda nije dovoljna ni za opremanje Ovenove dnevne sobe," rekao je urednik "Direkta" Bojan Požar, objašnjavajući pisanje o zloupotrebama jednog od lidera levice. Za novac koji je iščezao dok je fond vodio "stambeni tajkun Oven", mediji su izračunali da bi u Ljubljani moglo biti izgrađeno 105 stanova veličine 70 kvadrata.
Fiktivni poslovi
Bio je to zatim šlagvort za potonja pisanja provladinih medija o sprezi preobraženih komunističkih direktora sa sitnijim firmama, o novčanim transferima za fiktivne poslove i različitim malverzacijama uz pomoć kojih su pare oticale u privatne džepove. Operacija, nazvana klijentelizam, aludira da su u sistem povezani brojni akteri, koji su jedni drugima "klijenti", po političkoj liniji.
Drugi biznismen koji nije uspeo da izbegne atribut "tajkuna" jeste nedavno izabrani gradonačelnik Ljubljane i Kučanov prijatelj Zoran Janković. Žigosanje je počelo marta, u vreme najvećih polemika, posle njegovog svrgavanja s mesta direktora "Merkatora", a dostiglo kulminaciju ove jeseni. Uz "ultrakapitalistu" Jankovića, kao tajkun, pominjan je i Igor Bavčar (direktor "Istrabenca"), dok se javnost, još pod utiskom predizborne kampanje, našla u dilemi jesu li Jankovićevi poslovi bili na ivici zakona, ili su već skliznuli preko nje?
Po internet-forumima se kao "prvi pravi slovenački tajkun" nedavno pojavilo ime Matjaža Gantara, "povezanog sa svim vladama, koji je uzurpirao tranzicijsku imovinu". Gantar je jedan od najuticajnijih ljudi u državi, blizak premijeru Janši, a carstvo bazira na raznim fondovima za upravljanje akcijama preduzeća.
Zanimljivo je da je posle dolaska Janšine opcije na čelo države prestalo da se piše o klijentelizmu kao obliku "smanjivanja demokratije na račun sve većeg privrednog i političkog apsolutizma, gde vladajuća stranka postavlja svoje ljude na ključne položaje u društvu i privredi, čime obezbeđuje svoju moć i vlast". Možda zato što je državni deo privrede u procesu promene političkog predznaka, pa je izvesno da će se o tajkunima ili klijentima, svejedno, u Sloveniji tek pisati.
[objavljeno: ]
.jpg)
