Izvor: Politika, 05.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crvena krpa, zeleno svetlo
Šta misle gosti dorćolskog kafića „Ipanema”, i zašto „Njujork tajms” tvrdi da je Koštunica veća pretnja zapadnim interesima od Tomislava Nikolića
Istraživanja javnog mnjenja po kojima postoji stvarna mogućnost da u Srbiji, prvi put posle petooktobarskih promena, vlast na izborima ponovo dođe u ruke nekadašnjih partnera Slobodana Miloševića, sve više koncentrišu zapadnu pažnju na 11. maj. I dok međunarodne organizacije i vlade mozgaju o tome da li, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i koliko da komuniciraju sa vlašću u Beogradu ukoliko radikali odnesu prevagu na majskim izborima, mediji posežu za stereotipima iz devedesetih godina kako bi zapadnim čitaocima objasnili zašto su „stare snage” nadomak pobedi.
Tako „Asošijeted pres” Srpsku radikalnu stranku naziva „Miloševićevim lojalistima”. U analizi beogradskog dopisnika AP Dušana Stojanovića, koja je objavljena pre dva dana, predskazuje se da bi dolazak radikala na vlast „dramatično pogoršao zapadne probleme na Balkanu”. Stojanović tvrdi da su radikali bili „gvozdena pesnica” Miloševićeve „kampanje etničkog čišćenja” u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu. Ne spominje da su „lojalisti” niz godina bili u opoziciji Slobodanu Miloševiću, koji je njihove lidere nekoliko puta slao u zatvor.
Nacionalizam 19. veka
Za razliku od Stojanovića, Eli Tzortzi za britansku agenciju „Rojters” javlja da dosadašnji koalicioni partneri (DS, DSS i G17) jedni druge nazivaju „lažovima i izdajnicima”, i da će Demokratskoj stranci možda zatrebati „pomoć jedne partije iz prošlosti”, odnosno Socijalističke partije Srbije, kako bi sprečila radikale da osvoje vlast. I AP i „Rojters” konstatuju da je Brisel Srbiji u poslednji čas ponudio potpisivanje Sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji kako bi „eksplicitno ojačao Demokratsku stranku” („Rojters”), odnosno kako bi biračima objasnio sve prednosti „prozapadnog glasanja”.
Obe vodeće svetske agencije uočavaju dodirne tačke kampanje DSS-a i SRS. AP za Koštunicu kaže da je njegova retorika protiv nezavisnosti Kosova podstakla divljanje nacionalista koji su zapalili američku ambasadu i napali druge zapadne mete, dok „Rojters” u kampanji DSS-a pronalazi „romantični nacionalizam 19. veka i paranoju devedesetih”, dok u lecima DSS-a sa napisom „Jenki, idite kući” otkriva „koliko se stranka udaljila od svojih prozapadnih korena”.
Dan pre „Rojtersa”, „Njujork tajms” je po svoj prilici razgovarao sa istim izvorom za tumačenje Koštuničinog stanja duha. Ovaj je uticajni dnevnik 3. maja citirao anonimnog zapadnog diplomatu koji je za srpskog premijera rekao da je „antizapadni, romantični nacionalista iz 19. veka”. Zanimljivo je, međutim, da je poenta novinara Den Bilefskog zapravo u pozitivnom kontrastu koji Tomislav Nikolić predstavlja u odnosu na Koštunicu. Isti neimenovani zapadni diplomata, zajedno sa još nekim svojim kolegama, rekao je novinaru „Njujork tajmsa” da je Nikolić „manja pretnja zapadnim interesima od Vojislava Koštunice, koji je predvodio revoluciju koja je srušila Miloševića, ali je u međuvremenu preuzeo nacionalističku retoriku”. Iznenađenje je to što ugledni list o Nikoliću piše gotovo sa simpatijama, opisujući ga kao harizmatičnog, lucidnog i duhovitog. Bilefski u uvodnom delu teksta citira Nikolića koji insistira da „nije politička reinkarnacija Slobodana Miloševića” i tvrdi da je Miloševićev glavni problem bio što nikada nije završio ono što je započeo. „Ja imam popularnost koju je on imao, i moji glasovi dolaze delom od istih ljudi. Ali njegova nas je politika izludela. Mene ne mogu zvati drugim Miloševićem”.
Za razliku od novinara „Tajmsa”, novinarka agencije „Blumberg” Aleksandra Nenadović razgovarala je 5. maja samo sa gostima dorćolskog kafića „Ipanema”. Urednici su iz njenih razgovora u „Ipanemi” u naslovu teksta izvukli sledeći zaključak: „Srpski birači usredsređeni na privredu, nezainteresovani za kosovsku nezavisnost”. Studenti i školovani poslovni ljudi sa kojima je Nenadovićka ćaskala brinu samo o nezaposlenosti, inflaciji, standardu i drugim životnim pitanjima.
Biju stare bitke
Kosovo je za njih tema za stariju generaciju, koja hoće stalno da bije stare bitke raspadanja Jugoslavije. Samo je Tadićeva stranka, po njima, nagovestila šta ima nameru da radi sa privredom. Aleksandra Nenadović poziva se i na istraživanje agencije „Faktor plus” objavljeno u jednom od prošlonedeljnih izdanja našeg lista, po kome je ekonomija za 67 odsto birača najvažnije pitanje. Gosti „Ipaneme” strahuju od pobede Srpske radikalne stranke i mogućnosti da SRS uđe u koaliciju sa Koštunicom i SPS-om, jer bi to značilo povratak na izolaciju iz devedesetih.
Nemačka agencija DPA smatra da je odluka Evropske unije da sa Srbijom potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju „velika diplomatska igra”, jer je namera da se podrže „proevropske” snage u zemlji uoči izbora zakazanih za 11. maj. U tekstu pod naslovom „Sporazum EU i Srbije – zeleno svetlo ili crvena krpa”, piše i da analitičari upozoravaju da bi takva podrška EU „proevropskim” snagama mogla da postigne suprotan efekat, odnosno da bi mogla da dovede do jačanja nacionalističkih snaga.
Stručnjak za politiku Balkana u berlinskom Institutu za spoljne i bezbednosne poslove, Dušan Reljić, kaže u izjavi za DPA da „ljudi u Srbiji čitaju novine i da su primetili da EU traži sve načine da podrži partiju proevropskog predsednika Tadića”.
Reljić, međutim, upozorava da je gubitak teritorije za većinu stanovništva mnogo važniji od obećanja da će jednog dana Srbija postati članica EU, koliko god to bio snažan podsticaj za promene.
Jelena Cerovina
[objavljeno: 06/05/2008]
