Izvor: Politika, 24.Maj.2014, 10:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crteži i origami za žitelje Obrenovca
Sramota je sedeti skrštenih ruku dok je narod iz poplavljenih područja u očaju – poruka je studenata Fakulteta likovnih i Fakulteta primenjenih umetnosti. Oni podsećaju da i kolege sa drugih visokoškolskih ustanova imaju isti stav. Svako daje svoj doprinos – koliko može. Tako mladi umetnici sa FLU već tri dana u Rajićevoj ulici izlažu svoje radove da bi osnažili devetoro svojih kolega sa klase koji su iz ugroženih područja. Pojačanje je tokom jučerašnjeg dana i sinoć stiglo i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od kolega sa FPU, pa je novac od prodatih radova počeo da se skuplja i za druge žitelje iz Obrenovca i okoline.
Studenti Filološkog fakulteta ustupili su im i prostorije u svojoj zgradi za prodajnu izložbu, ali se ona ipak preselila na ugao ulica Rajićeve i Knez Mihailove.
Tanja Todorović, studentkinja FPU, podseća da su njene kolege ovde izložile crteže, slike, akvarele... Poklonici umetnosti kupuju ne pitajući za cenu.
Oni koji vole origami pazarili su papirne figurice koje je pravila Lea Zupanec, studentkinja Filološkog fakulteta. Ona je na glavnoj gradskoj štrafti stajala pored ogromne staklene kutije u koju su sugrađani mogli da ubace hranu, sredstava za higijenu ili neki drugi prilog za stanovnike iz poplavljenih područja.
– Ja nemam cenu radova, ali kažem „može flašica vode ili pet dinara”, jer para po para, skupiće se za one kojima je pomoć najpotrebnija – kaže ova studentkinja. Njoj su se pridružili učenici Dragoljub Danišić i Aleksa Aleksić, đaci Srednje elektrotehničke škole „Nikola Tesla”. Oni podsećaju da origami rade njihovi drugari iz škole u humanitarne svrhe.
Bake Stana Novaković i Radmila Nikolić plele su papuče i heklale stolnjake u Knez Mihailovoj ulici.
– Čim smo čule šta su uradile Sava, Kolubara i druge reke i potoci po Srbiji, i nama se sve poremetilo, nije nam do rada, ali mora da se od nečeg živi – kaže Radmila.
Dale su, kažu, i prilog od prodatih ručnih radova, verujući u izreku „Zrno po zrno – pogača”.
Stana se brine za koleginicu Mirjanu, sa kojom je nekad zajedno u firmi radila. Iz stana u Beogradu prešla je da u obrenovačkom selu pazi na životinje koje su vlasnici ostavili.
– Nadam se da se izbavila iz ovih poplava – kaže baka Stana, ne skidajući pogled sa igala.
A. Kurteš
objavljeno: 24.05.2014.
