Izvor: Politika, 28.Mar.2011, 20:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crteži Mangelosa u Njujorku
Crteži umetnika čije je stvaralaštvo predstavljalo odgovor na užase rata, nalaze se uz radove najpoznatijih svetskih imena
Crteži Dimitrija Bašičevića Mangelosa (1921–1987) našli su se na izložbi „Još sam živ: Politike i svakodnevni život u savremenom crtežu” na trećem spratu Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku. Dimitrije Bašičević Mangelos naivni slikar iz Šida, mada će mnogi reći da je olako svrstan u naivce, predstavljen je u društvu On Kavare, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Roberta Morisa, Feliksa Gonzalesa Toreza i drugih velikih imena svetske umetničke scene sa kojima ga spaja koncept rada. To i razlikuje ovu izložbu od prethodnih kada je Mangelosov rad prikazivan u kontekstu istočnoevropske umetnosti. Na izložbi su prikazani crteži Globus (1976),Ratni pejzaž (Paysage de la guerre)1942-1944, i serija „Tabula raza” iz 1950-ih, svi iz kolekcije MoMA.
Izložba je projekat kustosa MoMA muzeja Kristiana Ratemejera koji je kustos odeljenja za crtež. Ratemejer je odavno upoznat sa Mangelosovim opusom a takođe je bio gost u Beogradu 2008. povodom dodele nagrade za najboljeg mladog vizuelnog umetnika koja nosi ime Dimitrije Bašičević Mangelos.
„Jedan od važnih argumenata koje je ovaj kustos imao u vidu kada je pripremao ovu izložbu jeste i činjenica da je Mangelos veoma rano počeo svoj umetnički opus, početkom 1940-ih godina što se vidi i na primeru izloženog dela „Paysage de la guerre” nastalog tokom rata.Dimenzija jakog egzistencijalističkog elementa u delima umetnika koji se nalaze na ovoj izložbi, počev od čuvenih pisama On Kavare svom galeristi sa kratkim tekstom „Još sam živ”, izuzetno je prisutna u Mangelosovom radu koji je i počeo da stvara umetnost kao odgovor na užase rata. Kao što je poznato, početkom 1940-ih Mangelos odlučuje da obeleži smrti svojih bližnjih, rođaka i prijatelja, i tako počinju da nastaju njegova crna polja, kasnije nazvana ’tabula raza’”, kaže Ivana Bašičević, unuka slavnog umetnika i predsednica Fonda „Dimitrije Bašičević Mangelos”.
Mangelos je jednom ovako objasnio svoj rad: „To je bilo ratno vreme, poginulo je mnogo ljudi iz moje bliske okoline, a ginulo se ne baš svakodnevno, ali se ginulo. Bilo je mnogo mojih kolega, prijatelja, znanaca a i nekih rođaka. Mislim da sam prvi put kad je moj bliski rođak poginuo bio toliko potresen, ali ne mogu sa sigurnošću odrediti kakav je to bio osećaj, na neki način bio potaknut da označim tu smrt. Oznaku sam načinio tako da sam je u jednu od svojih beležnica, u kojima sam pisao crnom bojicom ili akvarelom ili je to bila tinta ili tuš, napravio nešto kao potez, kao da je on time zbrisan, tj. ono što je bilo ispod njega, iako ispod njega nije bilo ništa, ali je bila ta moja misao o tom čoveku koji je sad nestao. On je zbrisan, a ujedno je to njegov grob, znak groba… Te sam smrti tako beležio godinu dana 1941. i 1942. sahranjujući na neki način svoje detinjstvo i mladost.”
Do smrti, 1987. godine, Dimitrije Bašičević Mangelos nije bio prepoznat kao umetnik, ali devedesetih, kada je konceptualna umetnost postala veoma cenjena u svetu i hit na svetskom tržištu, njegova dela izlažu se u značajnim svetskim muzejima. Izložba u MoMA traje do 19. septembra ove godine.
M. Đorđević
objavljeno: 29.03.2011
