Izvor: Blic, 27.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crtao na staklu zatvorenih očiju
Crtao na staklu zatvorenih očiju
ĆIĆEVAC - Branislav Radojković je u proteklih pet decenija iscrtao oko 700.000 slika na staklu, a njegove čaše danas se nalaze u Engleskoj, Francuskoj, Dubaiu, Americi i Japanu. Danaas je penzioner i sa setom zaključuje da danas vešte ruke crtača zamenjuje kompjuterizovana tehnika. Seća seda je nekad zatvorenih očiju mogao da napravi lakši crtež na staklu.
Radojković je siguran da je jedan od poslednjih živih staklogravera >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Srbiji, a tajne zanata pokazao mu je austrijski majstor Rudolf Papiš, u paraćinskoj Staklari, gde je prvi put zakoračio kada je imao samo 14 godina. Majstor je otkrio da dečak ima veštu ruku. naučio ga je da staklograver mora još biti strpljiv i disciplinovan.
U pojas pantalona stavljao mu je drveni štap i učio ga da sedi pravo.
Dečak je napredovao i jednoga dana u paraćinsku fabriku došli su vlasnici nemačke staklare Berling. Radojković je tada za osam sati rada mogao da oslika 50 flaša. Ponuda firme Berling bila je primamljiva i tako je krenuo na rad u Nemačku.
- Staklograverstvo se može nazvati duborezom u staklu. Crtao sam jelene, fazane, divlje svinje. Radni vek sam uglavnom proveo u Nemačkoj kod istog gazde, ali sam neko vreme radio i u 'Hrpelju” u Sloveniji. Tamo sam uglavnom crtao za sportska društva, a Slovenci su najviše voleli slike_arhiva sa kuglanja i skijanja. Lakše motive na čaši mogao sam da uradim za dva i po minuta, a više vremena trebalo mi je da nacrtam na primer konja - čak četiri minuta. Gledajući kako radim Slovenci nisu mogli da veruju, pa su mislili da postoji neki trik, kao na primer utisnuta mustra na šajbni, što je nemoguće - seća se Radojković. N. Erac
