Izvor: B92, 03.Jul.2014, 15:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crnogorci imaju podeljen identitet
Podgorica -- Prema istraživanju koje je sprovela Matica crnogorska na temu identitetskih stavova građana Crne Gore uočljivo je da je njihov identitet podeljen i podvojen.
Naime, crnogorskim jezikom govori 41,1 odsto građana Crne Gore, a srpskim 39,1 odsto. 11,5 odsto ispitanika odgovorilo je da su sve to isti jezici i svejedno je kako se zovu.
Istraživanje je pokazalo da 29,5 odsto građana smatra da treba da postoji samo Srpska pravoslavna crkva, 7,1 procenat da treba >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da postoji samo Crnogorska pravoslavna crkva, njih 30,6 odsto smatra da treba obezbediti ravnopravnost SPC i CPC, dok 32,8 nema stav o ovom pitanju.
Na pitanje koja je najveća prepreka razvitku crnogorske države, 51,3 odsto gradjana smatra da su to loši političari i u vlasti i u opoziciji zajedno, krivce u lošoj opoziciji vidi 48,8 odsto stanovništva, procenat od 52,3 misli da je u problem u lošoj vlasti, 81,9 odsto vidi problem u siromaštvu, 77,7 u slaboj ekonomiji, 75 odsto u korupciji i kriminalu, dok 60 procenata smatra da se ne primjenjuju zakoni države.
Na pitanje koliko su ponosni što su crnogorski državaljanin, 32,5 odsto ispitanika je odgovorilo da su veoma ponosni, uglavnom je ponosno 44,6, nije baš ponosno 15,5 odsto, dok 7,4 procenta nije uopšte ponosno, prenosi portal CDM.
Upitani kako treba definisati crnogorsku državu, 14,7 odsto gradjana je odgovorilo kao nacionalnu državu Crnogoraca, 4,7 odsto kao nacionalnu državu Srba, 23,1 odsto kao višenacionalnu državu u kojoj su sve nacije ravnopravne, 45 odsto kao gradjansku državu svih gradjana Crne Gore, dok 12,5 odsto nema stav.
Ovo je četvrto istraživanje te vrste koje je sprovela Matica crnogorska i obuhvatilo je reprezentativan sociološki i metodološki uzorak na državnom nivou.
Bilo je fokusirano na relevantne aspekte savremenog crnogorskog identiteta, a u okviru istraživanja ispitivani su stavovi gradjana prema državnom identitetu, patriotizmu, naciji i nacionalizmu, multikulturalnosti, jeziku, religioznosti, veroispovesti i institucionalnoj zaštiti nacionalnog i kulturnog identiteta.
