Izvor: Blic, 29.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crno-beli bilans 2006.
Crno-beli bilans 2006.
Kraj godine je uobičajena prilika za sumiranje i ocenu rezultata i stanja u državi i društvu uopšte. Te ocene izriču, svako iz svog ugla, političari, analitičari, statističari, međunarodne organizacije i, najzad, građani. Najviše se razlikuju ocene vlasti i prosečnog građanina. Kao da se radi o dve različite države.
Ako godinu koja je na izmaku, procenjujemo sa stanovišta važnih događaja za državu i društvo, onda se može reći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je ona u tom pogledu bila vrlo bogata. Nažalost, dominirali su, i dalje ostali nerešeni, izuzetno teški problemi koji su nasleđeni iz vremena bivšeg režima, pre svih status Kosova, saradnja sa Hagom, siromaštvo ogromne većine građana.
Najznačajniji politički događaj u 2006. godini bio je raspad državne zajednice Srbije i Crne Gore, tačnije posledice koje je izazvao. Direktna politička i međunarodno-pravna posledica istupanja Crne Gore iz državne zajednice SCG bilo je ponovno sticanje državne nezavisnosti Srbije. Međutim, u Srbiji, pre svega od strane Vlade i Skupštine i relevantnih političkih stranaka, raspad SCG ocenjen je krajnje negativno, a ponovno sticanje državne nezavisnosti obeleženo je više na komemorativan, nego na svečan način, koji dolikuje takvom događaju. O tome najrečitije govori činjenica da još uvek nisu uspostavljeni diplomatski odnosi sa Crnom Gorom. Zato su obnova i razvoj svestranih odnosa sa Crnom Gorom jedan je od političkih prioriteta Srbije u 2007. godini.
Jedna od pozitivnih, iako ne sasvim direktnih posledica državnog osamostaljenja Srbije bilo je donošenje novog, prvog ustava nezavisne Srbije posle 1903. godine. Mada je početkom godine izgledalo da je sporazum među parlamentarnim strankama daleko, na opšte iznenađenje Predlog ustava u Skupštini je 30. IX 2006. godine usvojen brzometno, uz potpuni stranački konsenzus (242 od 250 poslanika) i odmah zakazan i uspešno sproveden ustavni referendum 28. i 29. oktobra. Nema sumnje da je do iznenadnog ubrzanja ustavnog procesa i parlamentarnog konsenzusa o ustavnoj preambuli o neotuđivosti Kosova, prvenstveno došlo zbog najave međunarodne zajednice da će do kraja godine biti doneta odluka o njegovom konačnom statusu. Što se samog Ustava tiče, osim što je njime obeležen početak nove i pune državnosti Srbije i izvršena jedna obaveza prema EU, najveća mu je vrednost u tome što je, u skladu sa Evropskom konvencijom, celovitije i potpunije definisao ljudska i manjinska prava i slobode. Uz to, on simbolički označava diskontinuitet sa vremenom i političkom praksom pre 2006. godine.
Kosovsko pitanje, o kome su otpočeli međunarodni pregovori u februaru 2006. godine neprekidno je bilo predmet političke pažnje domaće i međunarodne javnosti. Ali, bez rezultata u pregovorima o konačnom statusu Kosova. Ako ništa drugo, bar je prvi put došlo do jedinstvenog političkog stava svih parlamentarnih stranaka, kako prilikom izglasavanja Rezolucije u Skupštini o Kosovu tako i prilikom utvrđivanja predloga novog ustava. Sve to, međutim, uključujući i ustavnu preambulu o neotuđivosti Kosova, pa i celokupno međunarodno pravo koje je na strani Srbije, verovatno neće biti dovoljno da se kosovsko pitanje reši povoljno po Srbiju. Jedina nada Srbije je najavljeni veto Rusije u Savetu bezbednosti u slučaju da bude predložena nezavisnost Kosova. Mada je najava ruskog veta inspirisana unutrašnjim političkim razlozima Rusije (Čečenija i sl.), nema sumnje da će se zbog usaglašavanja stavova, pre svega SAD i Rusije, za izvesno vreme odložiti utvrđivanje konačnog statusa Kosova, sa izgledima da se nađe kompromisno rešenje.
Sledeća višegodišnja politička mora, koje se Srbija ni ove godine nije rešila, jeste saradnja sa Haškim tribunalom. U toku 2006. godine i, pored usvajanja akcionog plana Vlade Srbije, došlo je do potpunog zastoja u toj saradnji, pre svega kad je reč o izručenju generala Mladića. Odnosi sa Hagom ove godine bili su najviše u znaku smrti Miloševića i dugog Šešeljevog štrajka glađu. Srbija je za to već primerno kažnjena tako što je u aprilu 2006. EU obustavila pregovore o sporazumu o pridruživanju i asocijaciji, koji je trebalo da bude zaključen do kraja ove godine. A onda je, kao predizborna utešna nagrada, namenjena proevropskim demokratskim partijama, iz Evrope i SAD Srbiji upućeno nekoliko ohrabrujućih poruka i gestova. To je, pre svega, odlaganje rešenja konačnog statusa Kosova do okončanja izbora i obećanje da će pregovori o pridruživanju EU biti nastavljeni posle izbora, s tim da sporazum ne može biti potpisan pre izručenja Mladića. Zatim je Srbiji upućen poziv da pristupi sporazumu o 'Partnerstvu za mir', koji je u decembru i potpisan. Takođe je otpočeo proces liberalizacije viznog režima, potpisan je regionalni trgovinski sporazum CEFTA.
Na makroekonomskom planu, u 2006. godini postignuti su značajni rezultati u oblasti reforme ekonomskog i pravnog sistema, rasta društvenog proizvoda i deviznih rezervi, izvoza, stranih ulaganja, stabilnosti dinara i smanjenja inflacije. Međutim, životni standard ogromne većine građana nije vidno povećan, a nezaposlenost je i dalje ogromna. U isto vreme, 'novokomponovani' bogataši su postali još bogatiji.
Veoma je ohrabrujuće to što je u toku 2006. godine pokrenut niz krivičnih istraga i sudskih procesa protiv velikog broja lica za organizovani kriminal (stečajna, putna, saobraćajna, carinska i naftna mafija, Karić itd). Mada je to 'vrh ledenog brega' koji je prožeo celo društvo, ohrabruje širok front borbe protiv kriminala i korupcije.
Najzad, kraj 2006. godine u znaku je veoma duge i skupe predizborne kampanje koja će se preneti i na januar 2007. godine. Nažalost, u novu godinu će se preneti i najsloženiji nerešeni društveni i državni problemi. Njihovo uspešno rešavanje uslovljeno je pobedom demokratskih, reformskih snaga. To bi, objektivno, bio najlepši novogodišnji poklon za Srbiju i njenu evropsku budućnost.
|
