Izvor: Politika, 09.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crno-bela Afrika
MEĐUNARODNI PREGLED
POČETAK 2008. U AFRICI mnogo je drugačiji nego što ga je najavljivala 2007. Dok se minule godine govorilo o „afričkoj renesansi" – prosečan ekonomski rast bio je veći od pet odsto, mnoge zemlje su prvi put imale prave višestranačke i fer izbore – u poslednjih 40 dana vesti sa ovog kontinenta su ponovo crne. Međuplemensko posleizborno ubijanje u Keniji, juriši pobunjenika na predsedničku palatu u Čadu, humanitarna tragedija na zapadu Sudana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hiperinflacija u Zimbabveu... Da li to znači da na mapi Crnog kontinenta nema svetlih tačaka?
Ne baš. Loše vesti koje odnedavno dolaze iz Afrike uglavnom su (sa izuzetkom Kenije) ponovno rasplamsavanje starih žarišta. Čad i Sudan su godinama već najnestabilnije i najnasilnije zemlje tog dela sveta.
Čadska pobuna se smirila tek kad je Francuska sasvim ozbiljno zapretila intervencijom u svojoj bivšoj koloniji, u kojoj još drži oko hiljadu vojnika. Debi, koji je već 17 godina na vlasti, stari je prijatelj Pariza (a u novije vreme i saveznik Vašingtona). U Čadu je, treba se podsetiti, pune tri decenije od sticanja nezavisnosti (1960) besneo građanski rat. Sve strasti se nisu potpuno smirile, a da se trvenja ponovo ne rasplamsaju u veliki požar trebalo bi da obezbedi – nafta. Konzorcijum od dve američke kompanije investirao je 2,7 milijardi dolara u istraživanja ispod čadskog peska gde se po procenama nalazi oko milijardu barela.
SUDAN je pak najupečatljiviji primer da je Afrika u stvari crno-bela. Iako je u vestima zbog tragedije u Darfuru, na zapadu zemlje, gde je od 2003, u etničko-verskim sukobima poginulo više 300.000 ljudi, Sudan je najdinamičnija afrička ekonomija. Ekonomski rast je u 2007. bio veći i od kineskog – 12,8 odsto. Naravno, zahvaljujući nafti – prošlogodišnji prihodi od njenog izvoza su premašili četiri milijarde dolara.
Iako se pogromu u Darfuru ne nazire kraj, Sudan je (39 miliona stanovnika) uspeo da kompromisom okonča svoj prethodni građanski rat na jugu koji je vođen još od 1983. i koji je nemuslimanskom stanovništvu dao pravo da se 2011. na referendumu izjasni o eventualnoj nezavisnosti.
Islamistički režim u Kartumu je brutalan i kao takav osuđivan od zapadnih demokratija i ne baš popularan kod kuće, ali toleriše kritike u štampi, opozicione partije – i opstaje na vlasti preuzete pučem još 1989.
KENIJA JE POSLEIZBORNIM HAOSOM zadala udarac Zapadu, kome je bila model-država na kontinentu i regionalni oslonac. Zemlja koja je centar trgovine i finansija istočne Afrike u jednom momentu kao da je krenula putem koji vodi ka reprizi međuplemenskog pokolja u Ruandi 1994 – ali srećom, posle pet sedmica sukoba u kojima je hiljadu ljudi poginulo, a oko 300.000 raseljeno, tabori dva predsednička aspiranta počeli su da razgovaraju.
ZIMBABVE SVE DUBLJE UPADA U EKONOMSKI PONOR. Zvanična inflacija u 2007. dostigla je vrtoglavih 6.000 odsto (cena karte u gradskom prevozu je već pet miliona zimba dolara). Hiperinflaciju, po nama poznatom scenariju, prate nestašice goriva, osnovnih namirnica i slično. Robert Mugabe (84), koji je na čelu države još od sticanja nezavisnosti od Britanije, 1980, upravo je na kongresu partije, bez debate, predložen za novi predsednički mandat, ali je na vidiku i izazivač koji mu je do juče bio saborac.
DUHOVI KOLONIJALNE PROŠLOSTI vidljivi su na celom kontinentu – dovoljno je baciti pogled na mapu sa granicama koje su povlačene lenjirom. Bivše metropole su predale političku vlast, ali su zadržale ekonomske pozicije. Afrička bogatstva – nafta i gas, drago kamenje, rude i drvo – i dalje putuju na Zapad, ali poslednjih godina u Africi je i nova mušterija, partner i saveznik: Kina.
ANGAŽMAN KINE JE DRAMATIČNO PORASTAO u poslednjih nekoliko godina, i to je jedna od velikih promena na pozornici međunarodne politike posle hladnog rata. Prema rečima kineskog premijera Ven Đijabaoa, trgovina između Kine i Afrike će do 2010. dostići sto milijardi dolara, sa oko 50 milijardi koje su ostvarene u 2007. To će biti desetostruki porast u samo jednoj deceniji, što znači da će Kina preteći i Evropu i SAD kao najveći trgovinski partner, bar kad je reč o podsaharskom delu Afrike, u kojoj danas posluje oko 800 kineskih državnih kompanija. Kinezi i kupuju i prodaju i investiraju – i ne mare mnogo za karakter lokalne politike.
Strano (re)pozicioniranje – zapadno ili istočno, svejedno – moglo bi da bude ključ za razumevanje mnogih događaja u raznim krajevima Crnog kontinenta. Kao i uvek, interesi su ti koji čuvaju prijatelje ili ohrabruju neprijatelje.
Milan Mišić
[objavljeno: 09/02/2008]
