Izvor: RTS, 09.Apr.2013, 21:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crna zora u Velikoj Ivanči
Na mogućnost stravičnog zločina u Velikoj Ivanči ništa nije ukazivalo. Međutim, simptomi da nešto nije u redu sigurno su postojali, saglasni su gosti Oka. Problem je što ih ljudi iz okruženja teško prepoznaju.
Gosti emisije Oko saglasni su da su, iako ništa nije ukazivalo da bi počinilac stravičnog zločina u Velikoj Ivanči mogao da uradi tako nešto, simptomi su gotovo sigurno postojali.
Psihijatar i direktor Pančevačke bolnice Milan Milić kaže da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << to što meštani i rodbina Ljubiše Bogdanovića tvrde da ništa nije ukazivalo da bi on mogao da ubije toliko ljudi potpuno razumljivo, jer svi živimo po principu navike.
Objašnjava da promene ne moraju da budu upadljive, ali da ih je sigurno bilo, samo što okolina to nije prepoznala.
"Kroz medije se danas provuklo da je Ljubiša ustajao rano, a to je jedan od simptoma teške depresije. Depresivne osobe ustaju rano, najteže im je ujutru, jer ih čeka mučan i crn dan, pa te i takve teške odluke donose upravo ujutru. Ubijanje deteta od dve godine, govori o ideji opšte propasti, pa ga ubistvom čuvate od teških stvari sa kojima bi moralo da se suoči", objašnjava Milić.
Sa time je saglasan i kriminolog Dobrivoje Radovanović, koji kaže da bi važno bilo da znamo zašto je Ljubiša bio na ratištu, da li je bio dobrovoljac ili je bio mobilisan. Ipak i pored toga ne veruje da je ovaj zločin posledica posttraumatskog sindroma.
"Ili je reč o depresiji ili o šizofreniji ili je u pitanju psihopatska struktura ličnosti. Čovek ne ubija 13 ljudi, a da je normalan", kaže Radovanović.
Kaže da su ovakvi postupci posledica lomova u državi, ali i ličnosti. "Zbog siromaštva možemo očekivati i veća masovna ubistva", upozorava Radovanović i kaže da je najvažnije preduzimati preventivne mere.
Iva Savić iz Centra za kontrolu naoružanja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi upozorava da ne postoji provera zdravstenog stanja ljudi koji dobijaju dozvolu za posedovanje oružja.
"Bilo bi dobro kada bi se ona uvela prilikom dobijanja dozvole, ali bi još bolje bilo kada bi se pregledi radili i periodično, kada čovek dobije dozvolu za oružje", ističe Savić.
I Petar Pantić, predsednik skupštine Nacionalne asocijacije za oružje, smatra da bi lekarske preglede trebalo uvesti. Kaže da je najveći problem što ne postoji saradnja Ministarstva zdravlja i Ministarstva unutrašnjih poslova.
"Bilo bi dobro kada bi lekar koji bi ustanovio da neko nije pogodan za posedovanje oružja o tome obavestio MUP i da kada bi mu se zbog toga dozvola oduzela", smatra Pantić.
Iako je 1999. godine uvedena obavezna obuka za dobijanje dozvole za oružje ona se i danas sprovodi samo "pro forme", kaže Pantić.
Objašnjava da ljudima ne bi trebalo zabraniti da poseduju oružje, već da je potrebna veća kontrola i podizanje svesti ljudi o tome šta je oružje i kako ono funkcioniše.
"Oružje ne ubija, ubija čovek", kaže Pantić i dodaje da je u Srbiji daleko više ubistava bilo iz nehata, slučajno, jer ljudi ne znaju kako se njime rukuje.
