Izvor: Politika, 05.Avg.2013, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crna mačka, trula kruška
Svakodnevno činimo toliko bezazlenih radnji, a nismo ni svesni da podležemo praznoverju
Ne smeju Staroplaninci ni da taknu istrulelo stablo kruške, negde kod Pirota. Obilaze šest godina, kao da gaze na iglama, oko tog drveta, od kada je od starosti tresnulo na zemlju. Narod je krušku proglasio „svetom” ko zna kada, i od tada, po verovanju istog tog naroda – čik neka se neko usudi da takne krušku. I, niko ne sme ni prstom, a kamoli testerom da krene na drvo, kako prokletstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne bi tresnulo na njih, na meštane. Po verovanju, usud se tu ne bi zaustavio, već bi se preneo na čitave naredne generacije.
Većina Staroplaninaca jesu vernici, ali u slučaju strahopoštovanja prema stablu istovremeno su i – praznoverni. Svakodnevno činimo toliko bezazlenih radnji, a nismo ni svesni da podležemo praznoverju. Kada vidimo da nam je crna mačka prešla put, a u blizini nema nikoga kome bismo dali prvenstvo prolaza, šta nam je činiti? Pljunuti tri puta preko „mačje linije” i smelo zakoračiti u nepoznato...
Sujeverje je važno za sujevernog kao vera za vernika. Vernik je ubeđen u ispravnost sopstvene vere, a sujeverna osoba je ubeđena u moć određenih rituala ili radnji koje se moraju uraditi kako bi sve išlo od ruke. Čak su i sveštenici često skloni praznoverju. U slučaju masovnog ubistva u Velikoj Ivanči, kada je Ljubiša Bogdanović ubio trinaestoro komšija i rođaka, lokalni sveštenik Dejan Milanović je u tom činu video „paranormalni uzrok”: prokletstvo staro 400 godina, koje je bačeno na Veliku Ivanču. Ispričao je kako je selo vekovima ukleto i to zbog ubistva pet kaluđera pre oko 400 godina. I tu se nije zaustavio, nego je rekao da bi kletva možda i prestala da je posle ubistva kaluđera dovršen manastir kome su udarili temelj.
Reče to sveštenik Milanović i ostade sveštenik. Ali, episkop šumadijski Jovan je bio toliko ljut na njega zbog te neprimerene izjave da je prota Dejan Milanović razrešen parohijske službe i sada se čeka šta će dalje biti s njim.
– To je bila neprimerena izjava i sada ćemo videti hoće li biti njegovog pokajanja. Tragedija koja se dogodila bila je velika, a sveštenik se nije proslavio svojom izjavom, kao ni mediji koji su se utrkivali u senzacionalizmu – ukazuje sekretar vladike šumadijskog, sveštenik Rajko Stefanović.
Protojerej stavrofor dr Dimitrije Kalezić, univerzitetski profesor u penziji, objašnjava da je i ova sveštenička istraga serijskog ubistva rezultat praznoverja. Kada govori o praznoverju, Kalezić napominje da je to fenomen kojem se ne može dati jasna definicija.
– To je, recimo, puno poverenje, ali bez adrese. Ili, što kažu, to je poverenje u prazno. Čovek se moli, a ne zna kome – kaže Kalezić.
Da li je čovek praznoveran umesto veran kada pozove sveštenika da mu osveštava stan ili automobil i tim činom veruje da će da izbaci zle duhove, mračne sile i ostale karakondžule iz doma ili automobila? Da li je praznoverje kada sveštenik okadi lokaciju u Budvi gde je održana gej parada?
– Ako čovek veruje u Boga i osveštavanje se obavlja na osnovu njegove vere, a ne iz nekih računa, onda se ne radi o praznoverju. Ako negde krene naopako, očita se molitva, ali ne u svrhu obožavanja, već teranja zlih sila. To je molitva za isceljenje, to jest ozdravljenje. Kad je neko pod dejstvom satane, to je slično tome kao da je pod dejstvom neke zaraze ili pesimizma – pojašnjava dr Kalezić.
Prema tom tumačenju, sveštenik kađenjem uliva i optimizam.
I verovanje da je stara kruška sveto drvo, prema tumačenju dr Kalezića, jeste praznoverje. Prema njegovim rečima, „samo je krst Hristov sveto drvo”. Ili drvo koje je osvećeno, poput ikonostasa u crkvi.
Kruška kao kruška, drvo kao drvo. Narod veruje da je drvo sveto jer ljudi veruju da je sigurno imalo božju pažnju kada je preživelo tolike vekove.
Čak i hrast na Koridoru 11, u mestu Savinac, oko kojeg se digla tolika halabuka, nije sveto drvo, iako je posvećen.
– Samo je Bog svet sam po sebi – i tu je u pitanju suštinska svetost. A sve ono što se posvećuje obrednim činom Crkve, to je posvećeno – i tu je u pitanju tranzitivna svetost – pojašnjava dr Kalezić.
Da li će putarima s motornim testerama, koji bi da jurnu na hrast, sada laknuti, posle teološkog objašnjavanja profesora Kalezića? Ili će ostati sujeverni i ekološki svesni?
Čak je, ako teramo mak na konac, greška reći i uobičajenu rečenicu koju izgovara ogromna većina vernih:
– Ja slavim slavu!
I u toj lingvističkoj začkoljici, ima elemenata praznoverja.
Verski čistunac će reći, preporučuje dr Kalezić, sledeće:
– Slavim Boga, a držim spomen toga sveca.
-----------------------------------------------------------------
Par-nepar pričešće
– Ima bezbroj pitanja koje ljudi postavljaju sveštenicima. Oko svake normalne situacije pravi se dilema: da li vodica može da se sveti pre podne ili posle podne? Da li može čovek da se pričesti paran ili neparan broj puta tokom godine? Da li je dozvoljeno da se ne iznosi hrana na groblje? Ljudi pitaju i šta da se radi sa svećama koje ostanu posle sahrane. To su sve dileme kojima ljudi bespotrebno robuju – kaže sekretar vladike šumadijskog sveštenik Rajko Stefanović.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 05.08.2013.
.jpg)
