Izvor: Politika, 24.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crna Gora ili Gora Crna
Novi Ustav Crne Gore zbunio je brojne građane, ali i nemali broj prosvetara, novinara, službenika u državnoj administraciji...
U prvom članu Ustava piše da je Crna Gora "nezavisna i suverena država, republikanskog oblika vladavine", te da je "građanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde, zasnovana na vladavini prava". Ovom formulacijom, kako tumače pravni stručnjaci, ubuduće se ispred imena Crne Gore neće više pisati prefiks "država" ili "republika", već samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Crna Gora. To znači da predsednik neće kao do sada biti "predsednik Republike Crne Gore", ni države, nego samo "predsednik Crne Gore".
Šta onda znači ustavna norma u prvom članu da je "Crna Gora suverena država, republikanskog oblika vladavine"? Nije reč ni o državi, ni o republici, jednostavno – Crna Gora je Crna Gora, nema druge.
A kada je reč o zvaničnim evropskim institucijama, tu nema ni Crne Gore. U odlukama, spisima i raznim političko-pravnim dokumentima Evropske unije i Saveta Evrope ova dojučerašnja država se, naime, imenuje kao Montenegro, što prevedeno i na srpski i na novocrnogorski jezik znači Gora Crna.
Za novinare prava je umešnost zameniti ime Crne Gore, poput, "u ovoj republici", ili "u ovoj državi", jer i u Ustavu, osim prvog člana, piše samo Crna Gora, kao i u najnovijim dokumentima Vlade, Skupštine, a u toku je i izmena svih memoranduma u državnoj administraciji.
Šta reći za brojne učitelje, nastavnike i profesore koji su se našli u čudu na kojem jeziku da predaju nastavu.
U dnevnicima piše "Maternji jezik", u Ustavu da je zvanični jezik u Crnoj Gori crnogorski, a u službenoj upotrebi i srpski, albanski, bošnjački, hrvatski... Jedino zvanične diplome i sertifikate sav nastavničko-profesorski kadar ima na srpskom jeziku. Za ostale jezike morali bi da se dodatno školuju, odnosno završe studije crnogorskog jezika. Takve mogućnosti bar za sada nema jer ne postoji katedra za crnogorski jezik pri Univerzitetu Crne Gore.
Da su u prosveti obavezni da poštuju službene jezike svedoči i Opšti zakon o obrazovanju i vaspitanju, odnosno njegov odeljak "Upotreba jezika", gde u članu jedanaest piše:
"Nastava u ustanovi izvodi se na jeziku koji je u službenoj upotrebi".
Samo ministar obrazovanja Slobodan Backović zna koji je jezik od navedenih obavezujući za izvođenje nastave u osnovnom, srednjem i i visokoškolskom obrazovanju. Verovatno je zato s posla isterao nikšićke profesore srpskog jezika koji nisu znali i hteli da izvode nastavu na nepostojećem – maternjem jeziku.
Nije poznato ni na kojem će se jeziku ispisivati svedočanstva i diplome, iako je u Skupštini Crne Gore vlast priznala da je novi ustav napisan na srpskom jeziku.
U još komplikovanijoj situaciji su službenici koji rade na izdavanju ličnih isprava. Naime, Ustav je precizirao da se dokumenta izdaju na službenim jezicima, što vlast već osporava. Stoga je lider Demokratskog saveza Albanaca Ferhat Dinoša u crnogorskom parlamentu pozvao vlast da poštuje Ustav i da njegovim sunarodnicima izdaju lične karte, vozačke dozvole i pasoše na albanskom jeziku, da im se obezbedi simultano prevođenje u parlamentu i skupštinske materijale, takođe na njegovom jeziku. A isto je zatražila i Srpska lista...
[objavljeno: 24/11/2007]
.jpg)
