Izvor: B92, 08.Apr.2022, 16:42

Crna Gora i Rusija: Od "istorijskih prijatelja" do "neprijateljskih zemalja"

Kako je Crna Gora od tradicionalno dobrih odnosa sa Rusijom tokom istorije došla do mesta na listi neprijateljskih zemalja.

Crna Gora se 8. aprila pridružila zemljama koje su i formalno uvele sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Samo dan ranije, crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova je proteralo četvoro diplomata ambasade Rusije u Crnoj Gori.

Ovim odlukama, Crna Gora sledi politiku Evropske unije prema Rusiji, ali sa zakašnjenjem - od dva meseca.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"U Vladi Crne Gore postoji borba unutrašnjih struja oko toga šta treba uraditi oko Rusije", smatra Srđan Darmanović, koji je kao ministar spoljnih poslova Crne Gore 2017. godine uveo zemlju u NATO.

"Zato se uvođenje sankcija odužilo."

Odnosi između dveju zemalja, Rusije i Crne Gore, za nepunih 20 godina prešli su vrtoglavi put.

Saradnja najveće i najmanje slovenske države kretala se od "istorijsko prijateljske", da bi Crna Gora u martu 2022. zvanično postala "neprijateljska zemlja Rusije".

Na ovom spisku su zemlje za koje Rusija veruje da postupaju "protiv ruskih kompanija i građana".

Prvi ruski izaslanici su još početkom 18. veka stigli na Cetinje, objašnjava Miloš Vukanović, crnogorski istoričar, za BBC.

"Mitropolit Danilo Petrović Njegoš primljen je u Petrogradu u Rusiji kod cara Petra Velikog.

"Tada je određena stalna novčana pomoć i politička zaštita Crnoj Gori", objašnjava Vukanović.

Do kraja Prvog svetskog rata, odnosi dveju zemalja su "prolazili kroz razne faze kada je Rusija bila ključni saveznik i zaštitnik Crne Gore".

"Ruska novčana pomoć je bila važna i za uspostavljanje državnih institucija, a nekad i za puko preživljavanje i izbegavanje gladi,

"Ipak, gledajući svoje interese, Rusija se direktno mešala u unutrašnje prilike u Crnoj Gori", dodaje on.

Dobre odnose između zemalja pratile su i finansije i energenti od prvih dana.

"Rusija je do početka 20. veka finansirala različite državne rashode Crne Gore", kaže Jadranka Kaluđerović, direktorka Instituta za strateške studije i projekcije u Crnoj Gori, za BBC.

"Te subvencije dostizale su i do 50 odsto svih prihoda crnogorskog budžeta."

Primera radi, 1865. godine državni budžet Crne Gore bio je 120.000 fiorina, što je bila valuta koja se tada koristila, piše crnogorski istoričar Živko Andrijašević.

"Od poreza se dobijalo 58.000 fiorina, nešto više od 20.000 od raznih dažbina, monopola i carina, a 40.000 fiorina bila je godišnja ruska pomoć", dodaje on.

Rusija je čak, kaže Kaluđerović, "isplaćivala državni dug Crne Gore Austrougarskoj", koja je takođe slala novac na Balkan u zamenu za politički uticaj.

"Ekonomska zavisnost uslovljavala je i političku, pa je jedan crnogorski vladar jadikovao što je, iako gospodar nezavisne države, 'rob petrogradskih ćudi'", piše istoričar Andrijašević.

Nakon proglašene nezavisnosti Crne Gore 2006, Rusi su bili jedan od značajnijih, ali ne i dominantan investitor, objašava Kaluđerović.

"Bili su zainteresovani najviše za sektor ruda i turizam", kaže ekonomistkinja.

"Kupili su značajan broj nekretnina u zemlji, što ruske firme, što građani Rusije kao fizička lica."

Državljani Rusije su 2012. godine bili vlasnici 40 odsto nekretnina u Crnoj Gori.

Tako je i broj ruskih turista rastao.

Do ekonomskog buma u odnosima došlo je i zato što je Crna Gora do 2005. sprovela ekonomske reforme i privatizovala brojne firme, smanjila carine i liberalizovala tržište kako bi privukla investitore.

"U tom periodu Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP) je bio osnova prerađivačke industrije", napominje Kaluđerović.

"Taj sektor je činio 5,1 odsto ukupne registrovane zaposlenosti."

U Crnoj Gori je zaposleno ukupno 160.000 od nešto više od 620.000 stanovnika.

Kombinat aluminijuma Podgorica bio je najveći industrijski pogon u Crnoj Gori, a fabrika je radila ukupno pola veka.

Kompanija je privatizovana 2005. godine, a većinski paket akcija je kupila ruska firma Rusal, koja je bila u vlasništvu ruskog oligarha Olega Deripaska.

U političke odnose Crne Gore i Rusije uključile su se još jedna zemlja i jedna organizacija - Ukrajina i NATO.

Otkako je Ukrajina proglasila nezavisnost 1991. godine posle raspada Sovjetskog Saveza, sve više je naginjala ka Evropskoj uniji i NATO-u.

Ipak, na vlasti je u zemlji 2013. godine bio proruski predsednik Viktor Janukovič, a Rusija je izvršila pritisak na njega da ne potpiše sporazum sa Evropskom unijom.

Usledili su protesti i Januković je svrgnut s vlasti u februaru 2014. godine.

Usledila je ruska aneksija Krima na jugu Ukrajine, a Moskva je podržala borbu pro-ruskih separatista u osmogodišnjem ratu protiv ukrajinskih snaga u kojem je stradalo 14.000 ljudi.

Mirovni sporazum postignut u Minsku 2015. godine, ali nikad nije u potpunosti poštovan.

Srđan Darmanović je u to vreme je bio ambasador Crne Gore u Vašingtonu, a dve godine kasnije postao je ministar spoljnih poslova i evropskih integracija Crne Gore.

Zemlja je tada već uveliko bila kandidat za članstvo u NATO.

"Crna Gora je trpela brojne političke i ekonomske pritiske iz Rusije da zemlja ode u drugom smeru", kaže Darmanović, danas profesor na Fakultetu političkih nauka u Podgorici.

Darmanović se i danas dobro seća intervjua Sergeja Lavrova, ministra spoljnih poslova Rusije, za sarajevski Dnevni avaz iz 2014.

"Lavrov je tada prvi prvi put kazao da će Rusija proširenje NATO-a na zapadni Balkan doživeti kao neprijateljski čin", dodaje.

"Bio je to eho ukrajinskih događaja."

Crna Gora je još 2009. godine predala zahtev za članstvo u NATO.

Kada je Podgorica 2014. godine uvela sankcije Rusiji zbog ukrajinske krize, za Darmanovića je bilo jasno, "da je to bio razvoj događaja koji se nije mogao zaustavili".

Crna Gora je bila odlučna da sledi svoju evro-atlansku agendu, kaže Darmanović.

"Tada počinju sve vrste napetosti političke tenzije", dodaje on.

Nakon uvođenja sankcija 2014. "Rusija je zabranila direktne letove za Crnu Goru i na mesec dana Crna Gora je uvrštena na rusku listu neprijateljskih zemalja", kaže Aleksandr Šmelev.

Događaj koji, pak, ima svakako najveće srazmere jeste navodni pokušaj državnog udara na crnogorsku vlast 2016. godine i umešanost ruskih državljana.

Pod aferom državni udar se u Crnoj Gori podrazumeva skup događaja koji se povezuju sa navodnim stvaranjem kriminalne organizacije koja je imala za cilj da nasilno sruši vlast u zemlji na dan parlamentarnih izbora.

Crna Gora se pridružila zemljama koje su u Ujedinjenim nacijama osudile invaziju Rusije na Ukrajinu.

Kada je Evropska unija odlučila da uvede prvi paket sankcija Rusiji, iz Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore su 3. marta izjavili da se zemlja pridružuje odluci.

Međutim, sednica Vlade Crne Gore, na kojoj je trebalo da budu potvrđene sankcije, prekinuta je 17. marta zbog, kako su saopštili iz kabineta premijera Zdravka Krivokapića, neslaganja "u proceduri usvajanja odluke o primeni sankcija".

Sankcije nisu uvedene ni na sednici 31. marta, već tek 8. aprila.

Prema ovoj odluci, Crna Gora bi trebalo da zamrzne imovinu i ekonomske resurse dela ruskih državljana i kompanija u zemlji i zabrani rad ruskih vladinih medija.

Komentarišući odluke izvršne vlasti čiji je nekada i sam bio član, Darmanović kaže da je "vlada Crne Gore trenutno vrlo heterogena".

Vladi premijera Zdravka Krivokapića izglasano je nepoverenje početkom februara ove godine, a do danas nije izabrana nova.

Tako je zapravo tehnička vlada Vlada Crne Gore ta koja je uvela sankcije Rusiji.

Kada su Evropska unija i Velika Britanija uvele sankcije brojnim ruskim oligarsima, zbog ruske invazije na Ukrajinu, mnogi od njih su jahtama iz EU ušli u crnogorske vode.

Tako je jahta Solaris ruskog oligarha Romana Abramoviča uplovila je u martu u crnogorsku luku Tivat, javili su mediji u Podgorici.

Mediji su pisali i o jahti ruskog milijardera Vagita Alekperova, koja je u Crnu Goru ušla da bi natočila gorivo i ubrzo je napustila crnogorske vode.

I ruski oligarh Oleg Deripaska, nekadašnji vlasnik KAP-a, ima brod Sputnjik, koji je jedno vreme bio usidren na crnogorskom primorju.

Nautički turizam u Crnoj Gori je bitan jer oko 35.000 turista godišnje dođe u zemlju brodom, podaci su Uprave za statistiku Crne Gore.

Sankcije koje je uvela Crna Gora Rusiji trebalo bi da se odraze i na nautički turizam u zemlji.

Istoričar Miloš Vukanović kaže da su sankcije primer "trenutnih potreba i interesa" Crne Gore.

"Ako i postoji određeno istorijsko gledište koje je uticalo na prethodnu odluku o neuvođenju sankcija, radi se o folklornom odnosu ka veličini Rusije", misli Vukanović.

Zbog politike poslednjih godina trpi i privreda, objašava ekonomistkinja Kaluđerović, jer se očekuje da će manje Rusa dolaziti u Crnu Goru.

"Međutim, i pored toga broj turista iz Rusije je i dalje značajan, oni čine četvrtinu ukupnog broja noćenja", dodaje ona.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...