Izvor: Blic, 03.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Creva su važna za imunitet
Tokom života organi za varenje moraju da prerade 30 tona hrane i više od 50.000 litara tečnosti, a ukoliko preko hrane i vode unesemo i brojne štetne bakterije, viruse, gljivice i štetne materije, želudac i creva moraju da obave još jedan važan zadatak: optimalnu zaštitu organizma. Tanko i debelo crevo su najvažniji organi imunološkog sistema jer se čak 80 odsto zaštite organizma odvija se u njima, a naročito u debelom crevu.
Zaštita od izazivača
U zaštiti organizma >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od bakterija i virusa creva primenjuju dva odbrambena sistema - takozvanu crevnu floru i sluzokožu creva.
- Crevna flora: U crevima žive milijarde mikroorganizama (pretežno bakterija), a više od 400 različitih vrsta prekrivaju unutrašnje zidove crevnog trakta, dugog od sedam do devet metara. To je crevna flora, koja ukupno teži 1,5 kilogram. Bakterije u crevima prerađuju hranu svarenu u želucu, suzbijaju opasne klice (bakterije, gljivice) i razgrađuju otrovne materije.
- Sluzokoža creva: Crevna flora, međutim, ne može da neutrališe dejstvo svih izazivača bolesti i otrova. Minijaturni virusi najčešće preživljavaju i tada u akciju stupa sluzokoža creva. Preko nje su u krv ubacuju hranljive materije, ali ona je važna i zato što se u njoj stvara više od 70 odsto ukupnih odbrambenih ćelija u organizmu. Takve ćelije otkrivaju viruse i uništavaju ih. U krv i limfu se iz creva takođe transportuju ćelije koje štite sluzokožu drugih organa (npr. disajnih puteva), a kada se poremeti odbrambena funkcija, u crevima se šire opasni mikroorganizmi, recimo, gljivice, koje troše hranu, vitamine i mineralne materije. Osim toga, proizvode otrove koji dospevaju u krv. Tako slabi ceo imunološki sistem i postajemo podložni bolestima (prehlada, kožne bolesti). U većini slučajeva zatvor ili proliv remete rad odbrambenih mehanizama u crevima. Zbog toga treba regulisati varenje, što se postiže kretanjem, kao i unošenjem vlaknastih materija i bakterija mlečne kiseline.
Kretanje
Fizička aktivnost podstiče pokrete creva, tzv. peristaltiku. Grčenjem mišići masiraju creva, podstičući transport hrane i sprečavajući zatvor. Lekari savetuju da se svakodnevno rade vežbe za stomak, na primer, vožnja bicikla u ležećem položaju, džoging, brzo hodanje, plivanje (po mogućstvu više puta nedeljno). I masaža stomaka je delotvorna protiv zatvora: lezite na leđa, a zatim dlanom masirajte stomak kružnim pokretima u smeru kazaljke na satu najmanje pet minuta.
Vlaknaste materije
„Unutrašnja" masaža je takođe veoma važna. Za nju su zadužene vlaknaste materije iz biljne hrane. Balastne materije koje se ne razlažu u vodi (pšenične klice, laneno seme) vezuju tečnost, šire se i podstiču pokrete creva. Balastne materije koje se razlažu u vodi (voće, agrumi, povrće) ishranjuju sluzokožu creva i crevnu floru pa dobre crevne bakterije mogu da se razmnožavaju. U načelu važi pravilo: Unosite što više tečnosti (2,5 litra dnevno), na primer, negaziranu ili slabo gaziranu mineralnu vodu, razređene sokove, nezaslađene voćne i biljne čajeve.
