Izvor: Politika, 25.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek za treći milenijum
Milutin Milanković bio je jedan od najvećih umova svih vremena koji su se bavili naukom o planeti Zemlji, utemeljivač moderne klimatologije. On je najavio dolazak novog ledenog doba, uprkos globalnom otopljavanju
Svedoci smo da se klima na Zemlji menja. Skoro svakodnevno slušamo o opasnostima od globalnog zagrevanja izazvanog prevelikom emisijom štetnih gasova (pre svega ugljen dioksida), pojavama „ostrva vrućine” koja nastaju zbog povećanja broja stanovnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u gradovima, sečom šuma, isušivanjem močvara... Činjenica je da je, i pored globalnog otopljavanja, klimatskih promena oduvek bilo i biće, nezavisno od aktivnosti čoveka. Uzrok tih promena je akademik Milutin Milanković u svom revolucionarnom delu „Kanon osunčavanja”, koji su svetski naučnici 1995. godine proglasili jednim od najznačajnijih dela 20. veka, pripisao nebeskoj mehanici.
– Veliku promenu klime, prema Milankoviću, izaziva promena Zemljine putanje i položaja. Na svome putu oko Sunca naša planeta se ponaša poput čigre. Osa rotacije menja nagib i položaj u odnosu na putanju tako da opisuje kupu. Te promene se ne dešavaju ravnomerno, pa Zemlja kao da „tetura”. Svi od navedenih uzroka (nagib, položaj i oblik putanje) deluju zajedno na promenu osunčavanja, a to dovodi do pomeranja polarne granice i tako nastaju i prestaju ledena doba – objašnjava Ljerka Opra, diplomirani fizičar, koja se već skoro tri decenije bavi meteorologijom i autorka je knjige „Devet hrastova – zapisi o istoriji srpske meteorologije".
Ona ističe da je posebno važno što je Milankovićuočio da su za nastanak ledenog doba značajnija kratka leta nego hladne zime. Naime, u Sibiru, gde temperatura zimi iznosi i do minus 50 stepeni, a leti do plus 30, nema glečera, jer visoke letnje temperature izazivaju topljenje snega, dok je veliki deo Grenlanda uvek pod snegom i ledom, pošto je tamo zimi temperatura oko minus deset, ali leti najviše oko (plus) osam stepeni.
Rezultati Milankovićevih proučavanja nedvosmisleno pokazuju da globalno zagrevanje može da uspori, ali ne i da zaustavi nastanak novog lednog doba koje predstoji, a možda se već i događa. Razlog je što kriva osunčavanja, koja je poput kardiograma, ima svoje pomake, gde pet hiljada godina u kosmičkim razmerama skoro ništa ne znači.
Rešio tajnu ledenih doba
Uz ime Milutina Milankovića, prvog Srbina koji je postao doktor tehničkih nauka Bečke visoke škole 1904. godine, vezan je sinonim „putnik kroz vreme i prostore”. Za prošlost ga vezuje tumačenje velikih promena klime prohujalih doba, a za budućnost njegov dijagram osunčavanja, svetionik za sve ono što je pred nama.
– Milanković je dao suštinu klimatskih promena, koja se danas dopunjuje uticajem i drugih elemenata. Znamo da ledena doba imaju svoj ritam, ali ne poznajemo i sve puteve i način njihovog nastajanja. Klima se ne menja kontinuirano. Danas na osnovu preciznih astronomskih parametara pokušavamo da utvrdimo kako i male promene utiču na variranje klime. Milanković je to radio samo za velike vremenske intervale – objašnjava Opra.
Najvećom Milankovićevom zaslugom smatra se to što je, bez moćnih računara, dakle „pešice”, rešio tajnu ledenih doba i uspostavio temelj savremene klimatologije. Revoluciju u nauci o Zemlji označio je upravo tekst „Kanon osunčavanja Zemlje i njegov uticaj na problem ledenog doba” objavljen 1941. godine na nemačkom jeziku. Pod tim naslovom je sabrano njegovo dotadašnje naučno delo koje je nastajalo dve decenije. Celokupan rad na srpskom jeziku SANU je, u sedam knjiga, objavio tek 1997. godine. Na osnovu Milankovićeve teorije kanona osunčavanja planeta, s početka prošlog veka, može se izračunati osunčavanje i temperatura i na udaljenim planetama (on je nju dao za Mars).
Među elitom svetske nauke
– Milankovića je svet definitivno priznao 10. 12. 1976. godine, kad su u časopisu „Nauka” objavljeni konačni rezultati petogodišnjeg projekta čiji je zadatak bio da na osnovu sedimenata sa dna Indijskog okeana odgovori na pitanje jesu li Milankovićevi proračuni bili tačni. Kada je potvrđeno da su varijacije Zemljine orbite svojevrsni „pejsmejker" ledenih doba, sve dotadašnje sumnje su raspršene, i Milanković je najzad zauzeo zasluženo mesto u svetskoj naučnoj eliti – naglašava naša sagovornica.
Dodajmo ovome podatak da je čuveni američki Kolumbija univerzitet organizovao 1982. godine veliki naučni skup na kojem je više od 90 eminentnih naučnika iz celog sveta raspravljalo o Milenkovićevom delu. Termin „Milankovićevi ciklusi” postao je standardni naučni termin. NASA Milankovića svrstava među 15 najvećih naučnika svih vremena koji su se bavili naukom o planeti Zemlji, toponimi na nebeskim telima nose njegovo ime, jedna od budućih ekspedicija na Mars biće nazvana po njemu...
Globalna promena klime na Zemlji čini Milankovićevo delo trajno aktuelnim jer, kao što neko reče, on je „uzorao nebesku brazdu pri kraju drugog, a rezultate tog rada požnjećemo u trećem milenijumu”.
Slavica Berić
-------------------------------------------------------------
Jubilej na listi Uneska
Na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti, na listi Uneska za 2009. godinu našla su se dva važna datuma za srpsku nauku i kulturu – 130. godišnjica rođenja akademika Milutina Milankovića i stogodišnjica rođenja akademika Ljubice Marić, kompozitora. Ovim aktom Unesko (specijalna agencija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu) preuzima pokroviteljstvo nad organizacijom svih manifestacija koje će biti organizovane u čast ova dva naša velikana. Niz predavanja i tribina počeće krajem ove godine, u spomen na 12. decembar 1958, kad nas je Milanković umro.
Iza genija 20. veka ostale su brojne brane, mostovi, vijadukti i druge građevine od armiranog betona koje je podigao pre nego što je 1909. godine zamenio posao građevinskog inženjera mestom vanrednog profesora nebeske mehanike i teorijske fizike na tek osnovanom univerzitetu u Beogradu. Na toj dužnosti ostaće do penzije 1955. godine.
Maštao je i o najvećem na svetu „Vavilonskom tornju moderne tehnike”, visine 21.646 metara, za koji je napravio i predračun.
– Negovao je lepu reč. Roman „Kroz vasionu i vekove” predstavlja najlepšu knjigu za popularizaciju nauke na srpskom jeziku. Napisao ga je u vidu pisma dragoj prijateljici kojoj na zanimljiv način objašnjava značajne pojmove vezane za nebeska tela, geologiju i uopšte istoriju nauke – kaže Ljerka Opra, dodajući da je u svemu što je radio, Milanković težio savršenstvu. Primer za to je i njegov, do sada najprecizniji, kalendar koji je imao sve šanse da na najbezbolniji način „ispegla” razlike između julijanskog i gregorijanskog računanja datuma. Iako je bio prihvaćen na Svepravoslavnom kongresu 30. maja 1923. godine u Istanbulu, on ipak do danas nije usvojen niti primenjen.
[objavljeno: 26/04/2008.]
