Izvor: Studio B, 14.Jan.2016, 11:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek - savršeni vinodelac
Multidisciplinarna izložba "Tri boje vina" koja je do 27. februara otvorena u dve galerije u centru Beograda obuhvata botanički, agrikulturni, istorijski i etnološki aspekt uzgajanja vinove loze, proizvodnje i upotrebe vina.
Postavka je namenjena najširoj publici kao i poznavaocima i ljubiteljima "napitka istine"
Izložbe koje su otvorene u dve galerije nude pre svega karte, crteže, geološke preseke, fotografije i drugi materijal o mnogima veoma omiljenom napitku >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << koje je neraskidivo povezan sa prirodom ali i sa čovekom i istorijom naše civilizacije.
U Galeriji nauke i tehnike SANU posetilac može da sazna nešto više o pripitomljavanju divlje vinove loze, razlikama između vrsta vina, istoriji, konzumaciji i o tajnama tehnologije proizvodnje vina.
Autor postavke, botaničar dr.Desa Đorđević Milutinović ističe da je tajna u kvaščevim gljivicama koje su pravi vinari:
"Ove gljivice se hrane biljnim šećerima i tom prilikom se vrši alkoholno vrenje. Ovo je potpuno prirodan put, a čovek zatim smešta vino u hrastove bačve koje mu dodaju aromu. Konačno, tu je i čep od plute hrasta lužnjaka koji omogućava dalji dodir dragocene tečnosti sa vazduhom " opisuje Desa Milutinović proces nastanka vina.
Ona ističe da se čovek verovatno sponatano zainteresovao za opijene ptice koje su se najele zrnaca prevrelog groždja još u paleolitu,pa se po njihovom načinu letenja moglo videti da su opijene, dok je potvrđena tradicija pravljenja vina duga 75 vekova.
Interesantno je takodje da se su se različite vrste crnog grožđa pojavile istovremeno na više lokacija u svetu, kaže Desa Milutinović, dok se belo grožđe potiče sa jedne jedine lokacije u Evropi.U antici, vino je važilo za napitak istine koji otkriva pravu prirodu i karakter čoveka.
Priča o imperatoru Marku Aureliju Probusu, koji je prvi posadio vinograde i izvan granica Mediterana i Rimskog carstva, na Fruškoj gori, uvodi nas u drugi deo priče o vinima koja su nastajala na tlu Srbije,a koja je prikazana u galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalimegdanu.
Deo priče o ovom rimskom imperatoru je i istorija uzgajanja vinove loze-rimski legionari, besni što su prinuđeni da okopavaju vinograd na velikoj vrućini ubili su Probusa i odmah se pokajali, zbog njegovog karaktera i dobre vladavine.
Preseci tla, tipova zemljišta kao i podaci o klimatskim uslovima koji govore o lokalnim potencijalima za uzgajanje vinove loze i proizvodnju vina dočekuju posetioca u galeriji prirodnjaćkog muzeja, uz poučne, detaljne karte vinske Srbije:
"Srbija je kao što je poznato na fantastičnom desetom mestu u Evropi po proizvodnji vina, prema podacima FAO. Naravno, naša pozicija bi mogla biti još bolja, ali već je mnogo proizvodnje pokrenuto, od devdesetih do danas" kaže Aleksandra Maran, geolog, autor izložbe u galeriji Prirodnjačkog muzeja.
"Priča o vinu je zaista neiscrpna i prepuna zanimljivosti, ako uzmemo u obzir da je na svetu poznato od 14 do 24 hiljade sorti grožđa, a da se jedva 1.300 sorti koristi u komercijalne svrhe, odnosno za proizvodnju vina."
Obe izložbe krase pažljivo dizajnirane postavke , mnoštvo podataka, ali i onih koje ponovo otkrivamo... Kao recimo to, da se na tlu Srbije do XIII veka pilo isključivo razređeno vino ponekad i do razmere 1:5, zatim da se karlovački bermet pio na dvoru Habsburga još u XVII veku, kao i da su vršački vinogradi dostigli najveću rodnost u Evropi još u XIX veku.
Čovek je od drevnih vremena govorio o vinu, a ova reč se već u Bibliji pominje 280 puta. Vino prati čoveka kroz sve važne životne obrede. Vino je prava mera njegovih sklonosti, njegove umerenosti ili prepuštanja zadovoljstvu.
