Izvor: B92, 11.Okt.2019, 16:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ćosić, Kusturica, Momo Kapor: Sme li umetnik sa Balkana da se bavi politikom

Nakon što je Handke dobio Nobela za književnost, pisci komentarišu za BBC koliko umetnik ima pravo da bude političan.

"U mojoj prvoj biblioteci bilo je oho-ho knjiga Mome Kapora, i sve su bile bar po jedared pročitane, pozajmljivane okolo, ispodvlačene.

"Moja prva biblioteka i ja razišli smo se negde u jesen 1991. Od tada se rodila i raste moja druga, nadam se i poslednja lična biblioteka. U njoj tih knjiga nema."

Ovako je o Momo Kaporu pisao u Vremenu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << novinar Teofil Pančić 2010. godine, kada je pisac preminuo.

U tekstu pod nazivom "Eh, taj tvoj Momo", Pančić "umesto nekrologa" piše kako je odrastao na Kaporovim romanima. Ali zašto ga je zbog politike godinama kasnije napustio.

"U pitanju je bio In memoriam za Momu Kapora, pa sam bio sentimentalan i popustljiv tada", komentariše danas za BBC na srpskom Teofil Pančić taj miks Kapora kao književnika i političara.

Kapor je čak bio na spisku odbrane Slobodana Miloševića u Hagu, ali i član Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću.

"Pre toga napisao sam mnogo kritičkih tekstova o njegovom političkom istupanju."

Vest da je pisac Peter Handke dobio Nobelovu nagradu za književnost izazvala je buru u književnom, ali mnogo više u političkom svetu Balkana. Među nagradama, Handke je već dobio i onu koja upravo nosi ime - Momo Kapor.

Da li je moguće da čitamo knjigu, a ne razmišljamo ko ju je pisao ili da gledamo film, a da ne mislimo na njegovog autora?

"To pitanje je staro koliko i književnost", kaže Pančić.

On tvrdi da jasan odgovor nikada nećemo ni dobiti.

"Zavisi od ugla gledanja onog ko sudi o piscu, ali zavisi i od samog čitaoca."

Kolumnista Vremena daje primer norveškog pisca Knuta Hamsuna, koji je takođe dobio Nobelovu nagradu za književnost, a bio je veliki poštovalac nacizma i lika Adolfa Hitlera.

"Zar bi to značilo da ne treba da čitamo Hamsunovu Glad ili Tana? Mada se zna da su u to vreme njegovi sunarodnici masovno vraćali njegove knjige i odbijali da ih izdaju. Ali, Knut Hamsun nije nestao. Bilo bi orvelovski retuširati prošlost pisca."

"Da, sve je tu, i dalje. Možda malo iskrzano i precvetalo, s aromom jedne već poodavne epohe, ali ipak", pisao je Teofil Pančić pokušavajući da objasni šta je u Kaporovim delima voleo.

Dodao je da je "tu sve ono zbog čega je Kapora sedamdesetih i osamdesetih voleo onaj bolji deo jedne nestale, ubijene i strvinarski razvučene zemlje".

Tekst koji je napisao "umesto nekrologa" ipak je završio:

"Ali ja ću ipak nastojati da malo-pomalo u moju Drugu biblioteku naselim Folirante, Unu, Adu, Anu, Od sedam do tri i ostale davne stanovnike mog sveta, i to isključivo u njihovim izvornim izdanjima.

"Ne znam je li to sentiment, ili dug, ili šta je? I ako je dug, onda prema kome - piscu ili sebi samom?"

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...