Izvor: Blic, 26.Mar.2014, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Članovi partija najpodložniji mitu
Predstavnici političkih partija u BiH najpodložniji su mitu i korupciji, jer su uglavnom deo institucija, bez obzira o kojem se nivou vlasti radi, ocena je civilnog sektora u BiH, jer istraživanja pokazuju da su partije i zdravstvo najkorumpiraniji sektor društva u BiH
S tom cenom se slažu i u Evropskoj komisiji, gde navode da složene veze između političkih aktera, privatnih preduzeća i medija, vođene zajedničkom koristi u uticaju na ključne političke i ekonomske odluke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dovode demokratske institucije i procedure u rizik i otežavaju otkrivanje koruptivnih radnji.
- Mreže političkog patronata i kontrole političkih stranaka nad poslanicima u parlamentu utiču na javni integritet BiH. Ključni aspekti političke odgovornosti su tokom proteklih godina pogoršani, što je dovelo do manjkavosti u parlamentarnim procedurama i loših zakona. Interna stranačka demokratija je obično plitka, a stranke su razvile piramidalnu hijerarhiju – navode u Evropskoj komisiji.
Dodaju i da je poverenje građana u političke stranke na niskom nivou, kao i da politička korupcija predstavlja etički izazov poštenim ljudima za ulazak u politiku, čime se verovanje da su „svi političari lopovi“ pretvara u samoispunjeno proročanstvo.
Direktor Antikoruptivne mreže u BiH Eldin Karić kaže da je svaka korupcija ustvari politička, jer su institucije, na bilo kojem nivou vlasti, podržane od političkih partija. On ističe da se prilikom suzbijanja korupcije institucije trebaju dovesti do faze da se korupcija u njima ne može odvijati bez obzira na političke motive.
EK: Menjati zakon
Evropska komisija naglašava da nedostatak kapaciteta, resursa i nadležnosti CIK-a i entitetskih izbornih komisija čini kontrolu finansiranja stranaka neefikasnom. – Jasna i transparentna pravila o finansiranju stranaka, sankcijama i eksternoj finansijskoj kontroli političkih stranaka u velikom delu nedostaju – ističu u Evropskoj komisiji. Međutim, u CIK naglašavaju da se zato treba menjati zakon kojim bi se pored kontrole sticanja novca propisalo i u koju svrhu se budžetski novac može koristiti.
- U BiH ne postoji politička volja za borbom protiv korupcije, što je jedan od najvećih problema u državi, kao i neuspostavljanje nezavisnog pravosuđa - kaže Karić. On dodaje da se sankcije koje bi Evropska unija mogla da uvede BiH, jer je borba protiv korupcije svedena na minimum, nikada neće primeniti na one koji su odgovorni za tu pojavu, nego će biti usmerene na građane.
- EU mora da pronađe partnera u nekim političkim partijama kao i u civilnim, nevladinim organizacijama kako bi se mogli očekivati rezultati – navodi Karić.
U Evropskoj komisiji ističu i da političke partije na godišnjem nivou iz državnog budžeta dobiju preko 15 miliona KM za finansiranje. U kontroli trošenja budžetskog novca najviše problema ima Centralna izborna komisija BiH čiji se revizori susreću sa raznim problemima na terenu, kao što je otežana komunikacija sa predstavnicima političkih partija i nepouzdanim izjavama koje daju.
- Ne obaveštavaju nas o promeni adresa, te angažuju nestručne osobe za vođenje poslovnih knjiga. Često partije menjaju osobe za predstavljanje i zastupanje stranaka što dovodi do nedostupnosti finansijskoj dokumentaciji novom rukovodstvu kao i revizorima. Unutarstranički problemi se manifestuju na pogrešno finansijsko izveštavanje o rashodima i prihodima – ističu u CIK-u.
Najčitanije SADA:
