Izvor: RTS, 11.Jan.2012, 18:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Civilni udar u Pakistanu
Ministar odbrane Pakistana general Lodi, smenjen je odlukom premijera Đilanija, zato što je "doprineo narastanju nerazumevanja između državnih institucija". Tenzija između vlade i vojske nastala posle objavljivanja informacije da je vlada tražila pomoć SAD u obuzdavanju moći generala.
Pakistanski premijer Jusuf Raza Đilani smenio je ministra odbrane Naima Kalida Lodija, saopštila je kancelarija predsednika vlade Vlade, a potez je dodatno podgrejao tenziju između vlade >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Pakistana i moćne vojske ove zemlje.
Odluka je došla u vreme žestoke napetosti između civilne vlade i veoma moćne vojske, oko nepotpisanog memoranduma o pomoći Amerike vladi u obuzdavanju pakistanskih generala.
Kancelarija premijera je objavila da je general-potpukovnik Lodi smenjen "zato što je doprineo narastanju nerazumevanja između državnih institucija".
Neposredno pre objavljivanja vesti o smeni ministra odbrane, vojska se oglasila veoma oštrim saopštenjem povodom intervjua premijera Đilanija jednom kineskom listu, u kojem on optužuje zvaničnike vojske i obaveštajne službe da su delovali „protivustavno" u skandalu oko memoranduma sa SAD.
Skandal sa memorandumom izbio je pre tri meseva kada je biznismen Mansur Ijaz, u svojoj kolumni u Fajnenšel Tajmsu napisao da mu je jedan diplomata rekao da mu treba pomoć oko slanja memoranduma američkom ministarstvu odbrane, kojim bi trebalo da se „obuzda" vojska.
Ijaz je diplomatu kasnije identifikovao kao pakistanskog ambasadora u SAD Huseina Hakanija, bliskog saveznika predsednik Zardarija. Ambasador je odbacio te optužbe, ali je ubrzo podneo ostavku na mesto šefa misije u Vašingtonu.
Ustavni sud Pakistana je pokrenuo istragu povodom spornog memoranduma.
Sukob između vojske sa jedne i vlade sa druge strane, postoji i zbog akcija američke vojske i tajnih službi u borbi protiv talibana i Al Kaide, na pakistanskoj teritoriji. Američka bespilotna letelica je danas, posle šest nedelja napala položale talibana i ubila četvoricu pobunjenika.
Tenzije brinu i SAD i susede, zato što je Pakistan zemlja koja ima nuklearno oružje. Vlasti u Islamabadu sarađuju sa Amerikom, ali i sa Kinom, posebno na vojnom planu, a najveći protivnik Pakistana je Indija, sa kojom je nekoliko puta ratovao, i koja takođe ima nuklearno naoružanje.
Nepoverenje između civilnih lidera i vojnog vrha prati Pakistan od sticanja nezavisnosti 1947. godine, a državu su uglavnom vodili generali posle nekoliko državnih udara. Jedan visoki vojni zvaničnik rekao je agenciji Rojters, da su poslednje tenzije „veoma ozbiljne".
Tenzije pred izbore
Naredne nedelje očekuje se otvaranje slučaja korupcije koji se povezuje sa predsednikom Asifom Ali Zardarijem, čije su pokretanje tražili i vojni vrh i premijer Đilani.
U decembru je pakistanski predsednik Asif Ali Zardari je odleteo u Dubai, navodno zbog lečenja, ali su njegov put ispratile glasine da je pobegao kako bi izbegao državni udar. Zatim je načelnik generalštaba Ašfak Kajani rekao da vojska podržava demokratiju, i da nema reči u vojnom udaru, a predsednik se dve nedelje kasnije vratio u zemlju.
Posmatrači prilika u Pakistanu, smatraju da su narastajuće tenzije povezane sa izborima za Senat u martu, na kojima se očekuje pobeda partije predsednik Zardarija, što bi moglo da mu donese veću vlast u narednih šest godina. Zemlju očekuju izbori naredne godine, mada mnogi traže da se oni održe ranije.
Pakistan je blizak saveznik Amerike, ali su odnosi ove dve zemlje u poslednje vreme veoma napeti zbog američkih akcija protiv talibana i Al Kaide na teritoriji te zemlje, koje mnogi zvaničnici ne podržavaju.
Vojska Pakistana je upozorila na „teške posledice" za zemlju posle optužbi premijera da vojni vrh krši ustav, što dodatno podgreva krizu, za koju mnogi veruju da može da dovede do pada vlade.
Sadašnja vlada Pakistana ustanovljena je 2008. godine, kada je okončana desetogodišnja vojna diktatura. Mnogi poznavaoci prilika smatraju da je stabilnost u Pakistanu i dobri odnosi te zemlje sa SAD, predstavljaju ključ u okončanju rata u Avganistau pregovorima.
