Izvor: Blic, 21.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Civilizacija pacijenata
Zdravlje se ispostavlja kao treća najvažnija tema na zapadnoj polulopti (posle novca i seksa), pa otuda nije ni čudno što stranice interneta posvećene ovoj temi spadaju u najposećenije. Radi se o tome da su savremeni mediji nametnuli zdravlje - tačnije strah od bolesti, kao ključnu brigu savremenog čoveka - od kolono terapije, do detoksikacije preko stopala - savremeni konzument informacija o najnovijim dostignućima medicine, ali i o drevnim tehnikama za besprekorno zdravlje, jednostavno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne može da se opusti - opsednutost zdravljem goni savremenog čoveka da neprestano razmišlja o tome šta jede, koliko vode pije, koliko vitamina i koliko grama zelenog čaja unosi dnevno u svoj organizam. Bavljenje „svojim organizmom" tako postaje neka vrsta prinudne teme civilizacije znanja, a takozvano varenje života postaje opsesija savremene kulture.
Želudac kao fokusna tačka jedne sistemske oblapornosti - koja i inače tera savremenog čoveka da hranom zatrpa svaku drugu glad, svodi ionako nesrećnu egzistenciju savremenog čoveka na nivo anatomije, histologije i mikrobiologije. Čovek je sve više samo telo, ali se ono sve više sada posmatra iznutra - a strah od mogućih bolesti visi nad glavom poput strogog razrednog starešine, i tera civilizaciju masovne komunikacije da neprestano osluškuje telesne funkcije, da se pipka i proverava da li je došao „red na nas". Tako se, filozofski, život svodi na zastrašujuće očekivanje bolesti. Sa svih strana nešto preti - bacili u gradskom saobraćaju, poljoprivredno đubrivo na voću i povrću, gljivice na žitaricama, hlor u vodi, antibiotici u mesu.
Ispostavljanje zdravlja kao ključne teme savremene kulture, u stvari je proizvelo jedan fascinantan fenomen - civilizaciju pacijenata, od koje živi moćna farmaceutska industrija.
Paradoks i leži u tome što je zdravlje uslov za srećan život, ali strepnja i strah uvod su u bolest - od depresije do raka. Tako se zatvara taj začarani krug, u kome, u ionako ubrzanom vremenu, ostaje vrlo malo prostora za ono što bi se moglo nazvati stvarnim životom, bez indukovanog straha i panike.
www.mirjanabm.com
