Izvor: Politika, 11.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čitaoci pišu: od Kijeva do Odese
Prestonica Ukrajine, grad sa više od tri miliona stanovnika, širokih bulevara i aleja kestena, osvojio nas je na prvi pogled.
Razgledamo crkvu Svete Sofije ukrašenu dobro očuvanim freskama i mozaicima iz XI veka, jednako lepim kao oni u Raveni i Veneciji. Obilazimo najveću svetinju Rusije i Ukrajine, duhovni centar pravoslavnog sveta Kijevsko-pečersku lavru, belih kamenih hramova i blistavih pozlaćenih kupola, vekovno ishodište podvižnika i vernika.
Iz Kijeva smo isplovili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << brodom "Maršal Kosevoj" na put dug gotovo 2.000 kilometara. Dnjepar, drevna slovenska reka, glavna osa seoba Istočnih Slovena, Slavutič ili Sin slave kako su ga nazivali, teče od Valdajske visoravni u Rusiji, dužinom većom od 2.200 kilometara do Crnog mora. Poneo nas je prema svojim šumama i stepama, predelima kojima je najlepše stihove posvetio slavni ukrajinski pesnik Taras Ševčenko.
Zaustavili smo se u Kanevu da na Tarasovom brdu razgledamo Ševčenkov memorijal.
U gradu Kremenčugu, na desnoj obali Dnjepra, tragovi stradanja u Otadžbinskom ratu, Lenjinov spomenik monumentalnih razmera na gradskom trgu i sivilo oronulih višespratnica.
U Zaporožju najveća prevodnica i hidrocentrala. Gradska plaža je na 35 stepeni puna plivača. Pristajanje broda svi pozdravljaju. Razgledamo Muzej zaporoških kozaka. Ispred ulaza nas dočekuje setna muzika na ukrajinskom nacionalnom instrumentu bandura.
Iz milionskog Zaporožja isplovljavamo put Hersona. Odatle ćemo manjim brodom krenuti na krstarenje živopisnom deltom Dnjepra. Prizori nedirnute prirode, živo obojene kućice za odmor kao pečurke izranjaju iz zelenila, smaragdno zelena voda kanala i rukavaca, trska i žuti lokvanji u borbi za teritoriju. Iskrcavamo se na ostrvo Belogrudik i ručamo u skromnoj seoskoj kući.
Iste večeri naša plovidba Dnjeprom se završava. Palube su pune turista koji uživaju u slikama zalaska sunca dok se Dnjepar, sve širi i širi, utapa u Crno more.
Sledećeg jutra pristajemo u "grad pomorske slave". U Sevastopolju nas dočekuje orkestar na obali uz zvuke "Sevastopoljskog valcera". Grčka kolonija Hersones sa dobro očuvanim antičkim lokalitetom i crkvom Svetog Vladimira najstariji je deo grada. Herojski je odbranjen u Krimskom ratu. Rubo, slikar francuskog porekla, koji je ovde rođen, ovekovečio je bitku na platnu koje smo razgledali u Muzeju Sevastopoljske bitke.
Slobodno vreme neki turisti su iskoristili da krenu u Bakči Saraj koji se nalazi na oko 50 kilometara od Sevastopolja. Tatarski gradić usred Krima prepun je istorije.
Obilazak južne obale Krima, duboko isturene u Crno more, impresionira lepotom prirode. Na drevnoj Tauridi sačuvani su tragovi Skita, Grka i Rimljana, a u XVI veku bila je centar Zlatne horde. U vreme vladavine Katarine Velike ulazi u sastav Rusije.
Na putu prema Jalti nižu se poznata letovališta: Foros, Alupka, Gaspra i zalivi na čijim obalama su sagrađeni letnji dvorci ruskih careva i vile bogatih trgovaca i plemića. Put nas vodi u Livadiju, letnji dvorac poslednjeg ruskog cara Nikolaja II Romanova. Sagrađen je po projektu arhitekte Krasnova, čijim građevinama se dičimo i u našoj prestonici. Februara 1945. godine ovde je održana čuvena Jaltinska konferencija na kojoj su Čerčil, Ruzvelt i Staljin odlučivali o daljoj sudbini sveta.
Na pristanište u Jalti stižemo istovremeno kada i naš brod. Oblaci se spuštaju sa Krimskih planina. Počinje pljusak. U muzej Čehova stižemo potpuno mokri, ali je vredelo. Mala, bela vila u kojoj je Anton Pavlovič proveo poslednje godine prilično je udaljena od centra. Odande se pruža veličanstven pogled na Jaltu.
Muzej je prepun fotografija ruskih i svetskih umetnika sa kojima se Čehov susretao. Tu je omiljena klupa Tolstoja, pijanino uz koji je pevao Šaljapin, platna Levitana, soba Olge Kniper.
Jalta je i danas otmeno letovalište iako nema novih, ekskluzivnih hotela. Skuplja je od ostalih gradova na našem putovanju.
Isplovljavamo uživajući u panorami grada. Ne napuštamo palubu, Crno more je neobično mirno i ravno kao staklo. Sledi večera: na stolovima ikebane od kavijara, lososa, beluge i neizostavni krimski šampanjac koji je zalaganjem grofa Golicina proslavio Krim. Posle svega pesma na palubi do duboko u noć.
Poslednji dan našeg putovanja. Još nas čeka Odesa!
Uplovljavamo u najveću luku na Crnom moru sa imenom grčkog porekla (Odesos – grad na vodi). Potemkinove stepenice vode nas u centar grada. U hladovini Primorskog bulevara zastajemo ispred spomenika Puškinu. Ovde u Odesi bio je gost u salonu bogatog srpskog trgovca Riznića a crtežima njegove žene Amelije ilustrovao je "Evgenija Onjegina". Nedaleko je zgrada Opere sa raskošnom fasadom.
Nekoliko malih trgova dele nas od glavne, Deribasovske ulice. A dotle toliko toga treba videti: Arheološki i Ruski muzej, zgradu Filharmonije, Muzej Puškina...
[objavljeno: ]
