Izvor: Politika, 07.Okt.2013, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čista muzika Jevgenija Kisina
Ruski pijanista održao solistički resital u sali Kolarčeve zadužbine u ciklusu Velikani muzičke scene
Bilo je to posebno koncertno veče, jedno od onih kada sala Kolarčeve zadužbine postaje tesna i mala, kada se uz dodatih sto mesta na samoj sceni prostor oko izvođača smanjuje, a horizonti muzike šire.
Jevgenije Kisin (1971) je u Beogradu nastupio treći put, stekao svoje obožavaoce kao jedan od vodećih pijanista, pružajući nam uvid u svetske pijanističke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tokove.
Ono po čemu se on danas izdvaja iz plejade najvećih i najboljih je poseban odnos prema repertoaru, prema pijanizmu i izvođačkoj umetnosti uopšte. On ne bira programe koji će da zasene publiku, on joj se ne dodvorava i ne teži populizmu. Ima se utisak da vaskrsava neke davno zaboravljene vrednosti svirajući čistu muziku onako kako je ona napisana, pa ona struji kroz njega. Bez novotarija, bez ekskluzivnosti, bez dominacije izvođača nad delom i autorom, ostaje služba muzici.
Začuđujuće je bilo uzeti za ceo prvi deo programa koncerta opsežnu Šubertovu Sonatu u De-duru op. 53, jer sadrži čistu muziku i ne nosi mogućnost za bljesak i paradu. Kao da je sam Šubert progovorio u antagonizmu između prvog stava betovenske dramatičnosti i povremene mocartovske razdraganosti u ostalim stavovima. Slušali smo svi bez daha i sa nevericom.
Poseban doživljaj Kisin nam je priredio izvodeći ceo drugi deo programa Skrjabinove muzike, najpre dvostavačnu Sonatu fantaziju u gis molu op. 19 br. 2, a zatim niz od sedam etida iz opusa 8 koje su daleko nadmašile povod nastanka i pretočile se u još jednu svitu ili fantaziju sastavljenu od različitih karaktera. Krunisane dis mol etidom koja uvek oduševljava slušaoce, bio je to samo finalni i efektni završetak oficijelnog dela programa koncerta. Publika mu nije dozvolila da ode sa scene, a on je sa istom ozbiljnošću, pasijom i introspekcijom izveo tri „bisa“. Najpre svedenu Bahovu Sičilijanu iz Trio sonate, zatim još jednu Skrjabinovu etidu iz op. 42, i na kraju Šopenovu polonezu u As duru.
Studiozno, posvećeno i na način starih majstora instrumenta koji ne ističu svoj ego, već poniru u samu suštinu muzike, izveden je program koji je direktno dopirao do slušalaca ne povlađujući svačijem ukusu, ne težeći sentimentu i suzama i stavljajući u drugi plan efekat i brzinu. Kisin je svirao sa mnogo emocija koje su dosegle dubinu autorovih zamisli, svirao je resital tzv. apsolutne muzike, postavljajući na autentičan način pitanje interpretacije na klaviru danas.
Branka Radović
objavljeno: 08.10.2013.
.jpg)
