Izvor: Večernje novosti, 21.Jan.2018, 15:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čista desetka na ispitu humanosti

Uoči završetka velike akcije “Novosti”. Građani i dalje predlažu heroje iz komšiluka ZA dva dana, u utorak, specijalni žiri, predvođen akademikom Matijom Bećkovićem, odlučiće ko su dobitnici zlatnih plaketa za najplemenitiji podvig 2017. godine. Ova svojevrsna priznanja za humanost, požrtvovanost i nesebičnu spremnost da se pomogne drugima biće 55. put dodeljena za pojedinačni, kolektivni i dečji podvig, ali i posthumno - za nesebično položen život da >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << se spasu drugi. Od 32 priče o junacima čija su dela, tokom minule godine, najsvetliji primeri ljudskosti, odricanja i žrtvovanja, redakcijski žiri našeg lista, sredinom decembra, odabrao je 14. Njihovi heroji sijaju da bi drugima pokazali i osvetlili pravi put u ova teška, turobna vremena, koja prete da nametnu sebično mišljenje da se svako učinjeno dobro mora nagraditi novcem.PROČITAJTE JOŠ: Heroj sa zaleđenim trepavicama O tome koliko je interesovanje za tradicionalnu, mnogi će reći i najlepšu akciju “Večernjih novosti”, najbolje svedoče građani Srbije, koji nas svakodnevno pozivaju da bi za “Najplemenitiji podvig” predložili heroje iz svog komšiluka. Nesebične, samozatajne ljude, sposobne da se odreknu svojih potreba i interesa za dobro drugih. One koji se svojim delom ne hvale i ne pomišljaju da će dobiti nešto zauzvrat. I, zaista, za minulih pet i po decenija nikada nismo strahovali da li će za ovo priznanje “Novosti” biti dovoljno kandidata. Uvek ih je bilo mnogo više nego plaketa koje naš list dodeljuje. Sa hiljadama “dokaza” decenijama ispisivanih na stranicama naših novina, s pravom možemo reći da narod Srbije za čovečnost zaslužuje čistu desetku. Slažu se i sociolozi. PROČITAJTE JOŠ: Naše duše nagrađene su njihovim osmehom (VIDEO)REČ NAŠEG ŽIRIJA PORED akademika Matije Bećkovića, u žiriju “Najplemenitijeg podviga godine” su i akademik Dušan Kovačević, glumice Tanja Bošković i Rada Đuričin, zastupnik načelnika VMA pukovnik profesor dr Miroslav Vukosavljević, humanitarac Arno Gujon, novinar Branko Stanković, direktor “Komtrejda” Veselin Jevrosimović i glavni i odgovorni urednik “Večernjih novosti” i svih izdanja Kompanije Milorad Vučelić. - Na ispitu humanosti nikada nismo pali - tvrdi dr Dalibor Petrović, profesor Odeljenja sociologije Filozofskog fakulteta u Beogradu. - Više puta smo je potvrđivali i pokazivali. Najčešći primeri su mnogobrojne organizovane humanitarne akcije, a jedan od najskorijih i najsvetlijih primera je način na koji smo prihvatili i pomagali izbeglice tokom migrantske krize. Prema rečima našeg sagovornika, važno je znati i da humanost podrazumeva pomoć čoveku. Reč je o univerzalnoj ljudskoj osobini koja se ne dovodi u vezu s nacijom ili verom. - Naš narod je više human nego što se misli, ali je i svestan toga da uvek može biti humaniji nego što pokazuje - nastavlja Petrović. - Tako je jer živimo u vreme nesigurnosti i izraženog međusobnog nepoverenja. Ljudi su više okrenuti sebi i najužoj porodici, a ne institucijama, što nije pohvalno, budući da je poverenje u institucije važna karakteristika savremenog društva. Ovakve okolnosti, međutim, mogu da budu pogodno tlo za razvoj i ispoljavanje humanosti, jer ljudi znaju da ako oni ne pomognu - niko neće. Zato smo i bili svedoci mnogobrojnih humanitarnih akcija kao što su sakupljanje novca SMS porukama za lečenje u inostranstvu, za kupovine skupih lekova, podizanje i opremanje kuća za siromašne i one koji su izgubili krov nad glavom... Plemenitost smo posebno ispoljavali kada je pomoć bila neophodna deci. Ono što nedostaje, kako kaže naš sagovornik, jeste solidarnost, odnosno pomoć zajednici. A nedostaje jer se čovek danas više bori za ličnu egzistenciju. - Koliko je naš narod human i spreman da pomogne čoveku pojedincu, toliko mu nedostaje spremnosti da pomogne zajednici - objašnjava Petrović. - Nikako da se shvati da pomoć zajednici znači da se na taj način pomaže i sebi. Solidarnost se gradi na uzajamnom poverenju i podršci. Ona je u osnovi zdravog društva i zapravo je onaj fini “lepak zajednice”. Ne sme da se zaboravi da društvo bez solidarnosti nije više društvo. HEROJI MEĐU NAMA - NAJUZVIŠENIJA humanost je kada čovek da život da bi spasao drugog - kaže dr Dalibor Petrović. - Pre nego što pomognu, većina ljudi razmišlja o mogućim posledicama. Postoje, međutim, i malobrojni kojima je prvi, osnovni impuls da pomognu čoveku u nevolji, a o posledicama ne razmišljaju. Impulsivno reaguju, deluju iz emocije. To su vanredno hrabri ljudi i ne treba očekivati da svi budu takvi. U tom slučaju ne bi bilo hrabrih, ne bismo imali heroje.

Nastavak na Večernje novosti...