Izvor: Glas javnosti, 20.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cirkus se režira unapred
Slavica Đukić-Dejanović, odnedavno predsednica srpskog parlamenta, silazila je u četvrtak stepenicama koje vode do sale za plenarne sednice u Skupštini Srbije, polako, nogu pred nogu, pazeći da se ne saplete o podužu suknju koju je taj dan izabrala iz svog garderobera. NJena sveže natapirana frizura nije izmakla oku, ali ni zajedljivim komentarima skupštinskih izveštača.
- E, ako nije opet bila kod frizera... Ubi me! - komentarisale su novinarke, aludirajući na sednicu zakazanu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << prilikom njenog izbora kada je njena sveža frizura bila jedna od glavnih tema. Fotoreporteri smešteni u hodnik stajali su i čekali zapeti kao puške da se glavnokomandujućoj pridruže i ostali poslanici. Rafalno, za njom su niz stepenice prekrivene crvenim tepihom počeli da se spuštaju poslanici LDP, SRS, DS, G17 plus DSS, NS, SPO... Svi nasmejani, međusobno su nešto ćaskali. Obezbeđenje je, dok su oni ulazili u salu, novinarima zabranilo da borave u hodniku ispred nje. Tek što su svi smestili u, mora se priznati, vrlo neudobne stolice, sa deset minuta zakašnjenja na sednici se pojavio i Mirko Cvetković, novi premijer. Za njim je kaskao Božidar Đelić. Mesta u sali su popunjena, sat je otkucao 14.14. Sednica na kojoj je trebalo da se usvoji SSP je počela. Ali ne kako je zamišljena. Radikali su se dočepali mikrofona... I Beograd i povreda poslovnika i ko zna šta sve uspelo je da stane u tačno dvadeset minuta koliko je prošlo, do prve pauze, od početka sednice. Rekoše 15 minuta radi konsultacija.
- Kakvih 15 minuta! To će da potraje bar sat! - sva skuvana prosiktala je kroz zube jedna od izveštačica.
- Eno ga Velja! - zavika neko od novinara i svi kao po po komandi jurnuše u pravcu glasa.
Velja Ilić, koji je taj dan imamo skupštinsku premijeru kao poslanik, zaputio se ka skupštinskom restoranu.
Da se vratimo koji minut nazad. Pre nego je pauza i najavljena, iz sale su na puš-pauzu počeli da izlaze poslanici. Prvi je izašao poslanik iz DSS, pa iz SRS. Za njima i poslanik G17 plus. Sem poslanika iz DSS ostali su se prilepili za šank koji je tik ispred sale. Doduše, svi su uglavnom pili kafu i vodu, ali osoblje nam je došapnulo da se katkad desi da naruče i nešto žešće, ali strogo za popiti u poslaničkom klubu. Poslanički klubovi svih stranaka su od prvog sprata pa nagore. Tačnije, što manje poslanika, to viši sprat. U njihove odaje stiže se samo po pozivu poslanika.
Skupštinski restoran pun. Dok poslanici jedu, novinari one koji ne jedu vijaju po naređenjima urednika po zgradi.
- Ma sad je Plama bio ovde. Gde nestade onoliki čovek?! Sad već izbezumljeno je zapomagala novinarka. Enigmu je rešila čistačica. Čovek je bio u toaletu. Najavljena pauza od 15 minuta otegla se na sat i po. Kada su napokon ponovo ušli u salu, vrućina i sparina u zgradi Skupštine je bila tako nesnosna da je teško iko mogao da održi koncentraciju. Dok se predsedavajuća nekome iz DSS izvinjavala, radikali su dobacivali, doduše osnovano, o kršenju poslovnika. U hodniku se pak vodila druga vrsta rasprave. Poslanici radikala i nesuđenih partnera socijalista „peckali“ su jedni druge.
NAJDUHOVITIJI ČANAK
Poslanici, oni sa podužim stažom u Skupštini, najradije se sećaju perioda kada je Vojislav Šešelj „gospodario“ govornicom. Većina njih sa kojima smo razgovarali kao najsmešniju stvar kojoj su prisustvovali pamte legendarno iznošenje Šešelja iz skupštinske sale.
- Ma koliko se ne slagao sa njegovom politikom, ipak ne mogu i danas da se ne nasmejem kada se setim zajapurenih lica ljudi iz obezbeđenja koji su ga nosili. A on se još onako velik, otrambesio pa došao još teži. LJudi pocrkali, a on, kad mu se bes stišao, počeo i sam da se smeje - priča jedan od starijih poslanika.
S druge strane, današnji poslanici opozicije kao najsmešniju stvar kojoj su prisustvovali navode novoformiranu koaliciju DS - SPS. Ipak poslanik koji može najviše da ih zasmeje svojim opaskama je Nenad Čanak.
REČNIK UVREDA
Skupštinski hroničari su sakupili najčešće pogrdne reči poslanika za skupštinskom govornicom: „Ordinarna špijunčina, podrepaši, pokrasti, prodao se za pare, razbojnička banda, sramota, sram vas bilo, bezobrazan, bezobrazluk, bitanga, budala, bumbar, vucibatina, gomila, denuncijat, dernjati se, žandarska zemlja, životinjo jedna, živite od varanja, izdajica, izrodi, kalašturo, kandžija vam treba, kačaci, kesaroška posla, klevetnik, kockar, krasti, kučko jedna matora, lažov, lopov, laufer, mangupi, nepošteno, nitkov, ordinarna izmišljotina, tip, fukara, horda, hulja, šumski razbojnici, creva ću ti prosuti...“
- Jeste li išli da Mišku zapalite sveću što vas je osnovao? Ne zovete na slavlje? A jeste li poneli i glogov kolac? Čovek mora da se u grobu prevrnuo kada vas je video - žacao je radikal socijalistu. Ovaj se smeškao, pa mu uzvraćao:
- ‘Ajde više prebolite što niste u vlasti...
- U, pa da zaboravio sam! Koliko vas je ono platio Tadić? - nije se dao poslanik iz redova „plavih“.
Ova rasprava pak potače drugu, ali među novinarima. Padoše procene koliko će vlada da potraje. Poslanici iz DS ubeđivali su novinare da će izgurati mandat, novinari su pak bacali opklade do Nove godine ili u najbolju ruku dve godine. Mlađi izveštači su se zgražavali zbog dila DS i SPS-a, a oni iskusniji su o socijalistima govorili kao o „jedinim školovanim političarima“.
Što se sednica, ispostavilo se kasnije, bližila kraju, to su i veće face izlazile sa nje. Novinari, samo što su završili sa prvim javljanjima redakciji, opet se dadoše u istu trku; hoće li koji od bogomdanih reći koju pa da prenesu narodu.
Skupština na kojoj je na dnevnom redu pored ostalog bio i SPP - propade. Sa njom i četiri miliona dinara, koliko otprilike košta jedan dan zasedanja. Prema ranijim podacima stručnih službi Skupštine, za prvih pet meseci ove godine poslanici su u klupama proveli samo nekoliko dana, a za to vreme isplaćeno je 4,3 miliona dinara za dnevnice poslanika i sedam miliona dinara za naknadu troškova prevoza.
Ipak poslanici iz svih partija i dalje tvrde uglas:
- Ovo je hleb sa devet kora!
Ovome dodajemo i sa devet lukavština. Naime, zaposleni u Skupštini otkrili su nam i malu tajnu. Uglavnom sve stranke imaju u svojim poslaničkim klubovima malu „praktičnu nastavu“ kako će se ponašati na određenim sednicama, koji poslanik je zadužen za kršenje poslovnika, koji će da napada određeni zakon i tako dalje. Ide se tako daleko da se određeni poslanici zadužuju i za dobacivanje. Dakle, cirkus koji plaćamo je unapred režiran. Osoblju Skupštine opet pune ruke posla. Papirići u poslaničkim klupama od čokoladica, bombona, dopisivanja...
Pre pet godina proslavljeno je dva veka od skupštinskog života u Srbiji. Prva skupštinska „zasedanja“ bila su na livadama, a dokle smo stigli, beleže skupštinski anali u kojima su se pre neku godini parlamentarci žalili što nema kolača. Na prve skupštine stizalo se peške ili na konjima, a sada besnim makinama sa vozačima. Nekada deputat u skupštini nije smeo da bude mlađi od 30 godina, a plaćao ga je onaj ko ga je i poslao.
