Izvor: Večernje novosti, 21.Jun.2015, 17:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ćirilici najteže od Vuka Karadžića

ĆIRILICA je gotovo sasvim nestala iz svakodnevice građana Srbije. Teško je pronaći ćiriličke novine, a još teže internet-prezentacije. Reklamne poruke najčešće su ispisane latinicom, a ambalaža na domaćoj i deklaracije na stranoj robi retko prenose informacije na ćirilici. I na ulici, i u tržnim centrima, na vidnom polju gotovo da je i nema. Šta je dovelo do marginalizacije ćirilice i da li će ona uskoro postati strano pismo i u Srbiji, pokušao je da nam objasni prof. dr Jovan >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Delić. - Ćirilica je verovatno u najtežem stanju otkako smo se opismenili - kaže Delić. - Iz Crne Gore je potpuno proterana. Tamo pišu latinicom, a ni u Srbiji nije ravnopravna. Praksa i život je istiskuju. Zakon o jeziku i pismu se ne poštuje, što je dodatno stavlja u zapećak. Delić smatra da bismo mogli to da promenimo ukoliko bi se prema svom pismu odnosili kao Grci i Rusi: - Iz ćirilice se razvilo sve što imamo, zato je neverovatan naš nehajan odnos prema njoj. Problem je što je naši ljudi doživljavaju kao strano pismo. Škole i univerziteti su nemoćni. Izgubila se svest o njenom značaju. Ali, najopasnije je da neko militantan brani ćirilicu i izgoni latinicu. Zabranama se ništa ne postiže. Verujem da bi se odnos prema našem pismu promenio ako bi filmski titlovi bili ćirilički ili imena sportista na dresovima napisani ćirilicom.INICIJATIVA "NOVOSTI" I "POLITIKE" DNEVNI listovi “Politika” i “Večernje novosti” pokrenuli su inicijativu da se novine koje se štampaju ćiriličkim pismom oslobode plaćanja poreza. Suština ideje jeste da država povede računa o novinama koje se štampaju na ćirilici, i tako da podstrek i ostalim medijima da počnu da koriste ovo pismo. Osim “Politike” i “Novosti”, od poznatijih novina ćiriličke tekstove objavljuje samo novosadski “Dnevnik”, kao i nedeljnici NIN i “Pečat”. Inicijativu je podržao i UNS. Istraživanja u poslednjih dvadesetak godina pokazuju da je srpska ćirilica sasečena i svedena na svega desetak procenata u odnosu na srpski jezik na latiničkom pismu. - Čini se da i sto godina od zabrane ćirilice po nalogu Austrougarske, okupacija još traje - govori nam profesor Dragoljub Zbiljić, predsednik Skupštine najstarijeg udruženja “Ćirilica” iz Novog Sada. - Sunovrat ćirilice dogodio se 1916. godine, po upadu austrougarskih vojnika u Prvom svetskom ratu. Te godine, pa sve do oslobođenja Srbije 1918. upotreba ovog pisma bila je strogo zabranjena. Posle oslobođenja ćirilica je vraćena i sve do 1945. bila je jedino zvanično srpsko pismo. I posle Drugog svetskog rata Srbi su ćirilicu masovno koristili. I tako je bilo sve do 1954. godine, odnosno do Novosadskog dogovora kada je formalno proglašena ravnopravnost oba pisma. - Od tada je upotreba ćirilice padala u procentu i u Srbiji - tvrdi Zbiljić. - Postepena zamena ćirilice latinicom, smišljenom i planiranom favorizacijom latiničkog pisma, završena je petnaestak godina kasnije. Krivac se nije smeo spominjati sve dok nije pao komunizam. Naravno, komunisti su to naložili, a sproveli su lingvisti preko uvođenja takozvanog dvoazbučja. Ovoga puta upotrebljen je mudriji i efikasniji način od zabrane. Komunistička vlast zloupotrebila je srpske lingvističke institucije - Maticu srpsku, SANU, Institut za srpski jezik. Ipak, bilo je perioda kada je upotreba ćirilice doživela novi procvat - posebno od 1990. do 2000. godine, na šta su uticale tadašnje okolnosti. A onda je došlo novo vreme i ubrzana anglifikacija srpskog jezika. - Srpske vlasti ustavnu odredbu o ćirilici sprovode samo u državnim kancelarijama, a ne i izvan njih. Pritom, latinica se u svakodnevnom životu i sada favorizuje - kaže Zbiljić. - Zašto se ne ugledamo na druge narode koji čuvaju svoje pismo.LATINICA KOD TVORCA SRPSKE AZBUKE “NOVOSTI” već nekoliko dana istražuju koliko je naziva radnji i firmi napisano ćirilicom. Od 140 radnji u beogradskoj glavnoj pešačkoj štrafti - Knez Mihailovoj, samo tri imaju nazive na srpskom pismu. U Kosovskoj ulici samo pekara “Užina” ima svoj ćirilički naziv ispisan pisanim slovima, dok u ulici tvorca srpske azbuke Vuka Karadžića, osim table na kojoj je njegovo ime, nema nijedan naziv napisan ćirilicom. Situacija u Vojvodini nije ni bolja ni gora nego u celoj Srbiji. U Beogradu se, na primer, procenat izgnane ćirilice približava procentu u Novom Sadu. - To nije čudno - kaže Zbiljić. - Zamenjivanje srpske azbuke latinicom išlo je ponekad brže u Vojvodini, a nekad u drugim delovima Srbije. Posle 1954. odnos prema ćirilici u tadašnjoj državi bio je sličan. Istina, u Hrvatskoj je bilo manje ćirilice, a danas tamo gotovo da je i nema. Ranije, u Republici Srpskoj bilo je najviše ćirilice, ali se ona i tamo smanjuje. U Makedoniji nije uvedena latinica, dok je u Sloveniji uvek bilo malo ćirilice. Srbi u Crnoj Gori se trude da sačuvaju srpsku azbuku i bore se za svoj jezik i svoje pismo. Na Kosovu, gde u enklavama Srbi imaju nekakvu vlast i nekakvo pravo, ima malo više ćirilice, ukazuje naš sagovornik, a tamo gde su praktično okupirani, azbuke gotovo da nema. Zbiljić upozorava da je važno da sačuvamo ćirilicu, jer smo bez nje veoma ugroženi. Neprijatelj Srba i ćirilice, kakav je bio general Stjepan Sarkotić u Prvom svetskom ratu, nije slučajno srpsku ćirilicu uporedio sa “srpskim borbenim sredstvom” koje “treba uništiti”, odnosno zameniti. On je ćirilicu zabranio u Bosni i Hercegovini kada je bio predsednik vlade. Znao je da ćemo se u identitetu udaljiti od samih sebe ako ćirilicu zamenimo latinicom. Postaćemo mnogo lakši za asimilicaju i može se dogoditi da krenemo putevima kojima su otišli u nepovrat Srbi katolici koji su pisali latinicom. Srbima se već dogodilo da su postojali dotle dok je postojala ćirilica. Bez nje su pokatoličeni Srbi asimilovani i nestali. Srbi pravoslavci se sada upućuju na zlosrećne puteve Srba katolika.

Nastavak na Večernje novosti...