Izvor: RTS, 17.Mar.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćirić: Rast Srbije dobar rezultat
U aprilu nova projekcija stope rasta, najavio Nebojša Ćirić i dodao da bi rast od 0,5 odsto bio dobar rezultat. Ćirić kaže da je, prema podacima kojima on raspolaže, javni dug oko 45 odsto BDP-a.
Projektovani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije od 0,5 odsto bio bi dobar rezultat, imajući u vidu da će, praktično, sve zemlje regiona ove godine biti u recesiji, izjavio je danas ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić i najavio u aprilu novu prognozu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rasta do kraja godine.
"Rast od 0,5 odsto u ovim uslovima, kada je gro evropskih ekonomija u recesiji, bio bi dobar rezultat. Znači da smo ipak napravili neku dodatu vrednost", ocenio je Ćirić u izjavi Tanjugu i ukazao da su projekcije zemalja u regionu još od pre nekoliko meseci pokazivale da će njihove ekonomije biti u recesiji.
Prethodna projekcija rasta od 1,5 odsto napravljena je zajedno s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), imajući u vidu projekcije koje se zasnivaju jednim delom i na mogućnosti našeg izvoza na tržište EU, podsetio je Ćirić, upozoravajući da će "onog momenta kada dođe do promene u evrozoni, to imati efekta na nas".
U odgovoru na pitanje da li će "zamrzavanje" aranžmana iz predostrožnosti s MMF-om potrajati celu godinu, Ćirić je izrazio očekivanje da će saradnju s Fondom nastaviti nova vlada i dodao da od onog momenta kada se raspišu izbori, aranžman po automatizmu postaje "zamrznut", tako da bi se to svakako desilo ove godine.
"Dogovoreno je da se podvuče crta nakon prvog kvartala i da onda u aprilu kažemo kolike će biti projekcije stopa rasta do kraja godine", preneo je Ćirić.
"Važno je da smo mi napravili budžet za 2012, koji je zaista restriktivan. Budžet našeg Ministarstva je za 30 odsto manji nego prošle godine i to dovoljno govori o tome da li mi hoćemo i možemo da štedimo", predočio je ministar.
Govoreći o visini javnog duga zemlje, Ćirić je rekao da, prema podacima kojima on raspolaže, javni dug iznosi Srbije oko 45 odsto BDP-a i da nije iznad tog nivoa.
"Ako neko smatra da je javni dug na nivou od 50 do 60 odsto, mora da da neke dokaze", rekao je Ćirić i podsetio da je Zakonom o fiskalnoj odgovornosti regulisano da budžetski deficit ne može biti preko 4,5 odsto BDP-a, a javni dug preko 45 odsto BDP.
Prednost kreditima za infrastrukturu
Naravno da treba da se trudimo da ne probijemo tu granicu, kazao je Ćirić i dodao da nije problem i ako Srbija probije granicu javnog duga od 45 odsto BDP-a i stigne do 50 odsto, već je pitanje da li je u stanju da vraća zajmove.
Ukoliko smo kao država u stanju da vraćamo zajmove koji imaju razvojnu komponentu, za izgradnju infrastrukture, za izgradnju puteva, železnica i mostova, onda probijanje granice zaduživanja ima opravdanja, navodi ministar.
"U ekonomskoj teoriji prvi preduslov ekonomskog razvoja jeste adekvatna infrastuktura. Na primer, u Srbiji je 90 odsto svih stranih direktnih investicija locirano oko Koridora 10, plus-minus 30 kilometara oko te saobraćanice", rekao je Ćirić.
Gotovo svi investitori žele da grade objekte blizu glavnih koridora 10 i 11, putnog i železničkog, i zato je razvoj infrastrukture izuzetno važan za razvoj ekonomije, objasnio je ministar.
Komentarišući uticaj monetarne politike na kretanja u ekonomiji, Ćirić je ponovio ranije iznete ocene da kurs treba da bude fluktuirajući, a ne fiksni, dok su intervencije Narodne banke na deviznom tržištu potrebne u smislu stabilizacije, odnosno sprečavanja prekomerne fluktuacije kursa.
"Jedna od glavnih zamerki privrednika jeste preterana oscilacija kursa. Zatim problem koji mi imamo, sada malo više izražen nego što je bio do pre godinu dana, dok smo imali subvencionisane kredite, jeste likvidnost naše privrede", objasnio je Ćirić i podsetio da je on ranije započeo inicijativu da se, smanjivanjem obaveznih rezervi banaka, omogući bankama da daju jeftinije kredite.
"Mislim da je to moguće i ne vidim ništa sporno da se tako nešto uradi. Vi ne možete imati bolesnu privredu, a da imate zdrav bankarski sektor. Pre ili kasnije, problem nelikvidnosti će početi da se preliva i na banke, u smislu - sa privrede na banke", zaključio je Ćirić.
