Izvor: Blic, 13.Apr.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćira
Godinama unazad pričamo o neophodnim promenama, demokratizaciji društva, jačanju institucija, približavanju EU, pokretanju proizvodnje, rastu standarda, ljudskim pravima, novom kulturnom modelu, perspektivama za mlade itd.
Treba biti objektivan i priznati da su se mnoge stvari promenile i pokrenule, ali i da sve to može mnogo brže, pogotovu ono što zavisi isključivo od nas. Jer ne vredi pričati o budućnosti kad nam se pred očima događa vremeplov. Kao da se vraća prošlost.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Ponovo, doduše stidljivo, pojavili su se dileri deviza.
Kako je krenulo, pošto je benzin ovde uz sve hvalospeve posle prodaje NIS-a najskuplji u Evropi, počeće ulična prodaja benzina. Naši građani koji žive blizu Drine za to imaju rešenje. Pređu reku i u Republici Srpskoj kupe benzin skoro 30 odsto jeftiniji nego ovde.
Čest odgovor za sve probleme jeste da smo ogrezli u korupciju i da moramo hitno da se uhvatimo u koštac sa ovom pošasti. Onda se pompezno najavi da će Agencija za borbu protiv korupcije biti strah i trepet za sve one koji su omastili brke. I umesto da bude tako, sve se zbog političkih razloga relativizuje, zakon tumači kako ko hoće, a kako je krenulo, biće po onoj narodnoj „pojeo vuk magarca”. Plašim se da slutim nastavak scenarija. Časni ljudi iz ove agencije koji su sa puno entuzijazma krenuli u ovaj posao, suočeni sa svojom nemoći, počeće da podnose ostavke i nikom ništa.
Još jedan bizaran detalj. Beograd s pravom konkuriše za kulturnu prestonicu Evrope jer zaista može da ponudi čitav niz sadržaja. Jedino mi se u to ne uklapaju čopori pasa lutalica. I to ne samo u Beogradu. Srbija kao da je postala nacionalni park za kučiće. Neka mi ne zamere predstavnici društava za zaštitu životinja, imam tri psa, ali ovome hitno i rigorozno mora da se stane na put. Obišao sam čitav svet, i najbogatije i najsiromašnije zemlje. Pre neki dan bio sam u Jerusalimu, opterećenom brojnim problemima. Nigde nijednog psa na ulici.
Sve što je napisano, a mogu nabrajati unedogled, odnosi se na probleme koji zavise isključivo od nas. Pa, hajde onda da ih rešavamo. Da stvarno požurimo. A ne da u svemu budemo na nivou naše železnice. Najsporije na svetu. Vreme „ćire” je prošlo.
