Izvor: Politika, 09.Okt.2013, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Činovnicima se ne zna broj
Na otvorenoj sednici vlade u utorak, na kojoj su obelodanjene mere za spas srpske ekonomije, domaća javnost otkrila je nedopustivu komotnost države – da ne zna koliko ima ljudi na platnom spisku. Ministar finansija Lazar Krstić tom prilikom reče da je „poražavajuće da država kao poslodavac ne zna koliko ima zaposlenih”.
Svakom, ko se bavi ekonomijom, makar i vođenjem svog domaćinstva, neshvatljivo je da se ne zna brojno stanje ljudi koji primaju platu, nego se licitira – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << te nije ih 550.000, već 660.000, a „možda i svih 700.000”. Krstić obeća da će se, shodno Uredbi o registru zaposlenih, njihov broj znati do kraja ove godine.
Pre nekoliko dana smo saznali od prvog potpredsednika vlade da niko živi u republičkoj administraciji, koja zapošljava 28.400 ljudi,
ne zna koliko imamo agencija i sličnih raznih tela mimo ministarstava čije plate ne podležu merilima za sam kabinet.
Ovih dana dok je ministar privrede Saša Radulović tražio podatke za izradu „ličnih karata” javnih i drugih preduzeća pod državnom „kapom”, otkrivena je još jedna istina – da država ne zna koliko ima svojih firmi, ali im redovno godišnje kroz raznorazne subvencije ili podsticaje daje više od 800 miliona evra. Taman onoliko koliko se računa da će najavljeni set mera, ako se dosledno primeni do kraja, uštedeti isceđenom budžetu.
Toj istoj administraciji, tolikoj kolika je, zakonom je omogućena još jedna godina da popiše svoju, javnu imovinu. Dotle se Državni revizor bavi svrsishodnošću upotrebe službenih automobila, a niko ne zna koliko ih zapravo ima. Da li ih je 50.000, manje ili više? Tačnog podatka nema. Kao da niko krajem godine ne pravi popis imovine i vlasniku, toj istoj državi, ne podnosi na uvid zatečeno stanje.
I tako dolazimo do ključnog pitanja – koliko nas koštaju država i njena administracija? Svejedno kolika je. Ministar Krstić reče da za plate javnog sektora ide 27 odsto konsolidovanog budžeta (zbir svih kasa od Nemanjine 11 do poslednje opštine na jugu zemlje). U pitanju su, bez sumnje, milijarde dinara i evra.
Ali, šta je „poražavajućije” od same te činjenice – da ta ista administracija ne radi valjano svoj posao. A kada neko ne obavlja svoj posao kako valja, svaki dinar plate je čist gubitak za poreske obveznike.
Ako je ova vlada odlučila da svemu tome stane na put, da uvede malo više reda i rada, pa da i deo te administracije porezom „kazni” za neefikasan rad, valja je podržati, ali već dogodine u ovo vreme i portiri u vladi, a kamoli ministri, treba da odu s posla ako ne budu znali koliko ljudi u javnom sektoru prima platu.
Slobodan Kostić
objavljeno: 10.10.2013.
