Izvor: SrbijaDanas.com, 14.Okt.2019, 00:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čim je OSVOJIO VLAST, Kurti je izneo NAJBAHATIJI ZAHTEV za Srbiju do sada: Postavio SULUDI USLOV, traži MILIJARDE

Sve je potvrdio nekadašnji koordinator za ekonomske poslove pregovaračkog tima Prištine.

Čim je bio siguran da je na nedeljnim izborima u Prištini odneo pobedu, lider "Samoopredeljenja" Aljbin Kurti i jedna od kandidata za novog premijera tzv. Kosova izneo je jedan od prvih zahteva Beogradu - isplatu ratne odštete i time praktično uslovio nastavak pregovora.

Naime, Kurti je u jednom od svojih prvih obraćanja naveo da je spreman da ukine takse od 100 odsto na >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << srpsku robu, ali i da istovremeno od Beogada traži recipročne mere, odnosno isplatu ratne odštete.

Ovaj, prilično bahat zahtev, već smo mogli da čujemo više puta, a najglasnije od bivšeg premijera lažne države Ramuša Haradinaja, inače poznatog po ekstremističkim zahtevima upućenim Beogradu. Prema računici koja je napravljena zbirajući sve do sada iznete materijalne zahteve, ovde bi se radilo o oko 22 milijarde evra, a ta suma vrlo verovatno ni nije konačna.

Zvaničnici lažne države predvođeni Haradinajem napravili su Plan na 30 strana, sa preambulom i 16 poglavlja, a u koji su upisani su zahtevi za isplatom ratne odštete, neisplaćenih penzija dinarske i devizne štednje koje su Albanci imali u bankama u SFRJ, ali i odšteta za socijalna davanja, dečije dodatke, prenos električne energije i jednako učestvovanje u sukcesiji.

Iako niko ni u Beogradu, ni u Prištini sa sigurnošću i sada ne može da tvrdi koliko bi ta suma iznosila, Albanci sa Kosova, po svemu sudeći nisu ušli nepripremljeni u ove zahteve, već su napravili okvirnu računicu. Reč je, naime, o 22 milijarde evra i ta suma se odnosi samo na navodnu štetu koje je Kosovo pretrpelo od 1989. do 1999. godine, tačnije tokom perioda sankcija, tobože krivicom Srbije.

Da se zaista ovim vrtoglavim brojkama operiše u prištinskoj javnosti je potvrdio nekadašnji koordinator za ekonomske poslove pregovaračkog tima Prištine Muhamet Mustafa.

U to vreme pominjala se još jedna cifra oko koje u Prištini nije bilo dileme, a to je 1.2 milijarde evra koliko su pojedini zvaničnici lažne države tvrdili da "Beograd duguje Prištini za neisplaćene penzije Albancima".

Ova "potraživanja" koje je Haradinaj zamislio kao deo sveobuhvatnog sporazuma Beograda i Prištine nisu pronašla svoj put za ostvarivanje, ni kod zvaničnog Beograda, ni kod predstavnika međunarodnih snaga, ali po svemu sudeći prištinski političari nisu odustali od njih.

Kako bi se vratio za pregovarački sto, u slučaju da postane premijer Kurti je naveo da će potraživati isplatu ratne odštete i "vraćanje" 1.200 artefakata.

Prištinski analitičar Fatmir Šeholi smatra da se od Kurtija može očekivati da na ovom zahtevu insititra ukoliko postane premijer, a dodaje, sudeći po njegovom dosadašnjem političkom angažmanu i izjavama na njgovoj listi mogle bi se naći i druge stavke.

- Tu bi mogao biti i zahtev da se porodicama nestalih kompenzuje odšteta. Što se tiče artefakata verovatno je Kurti mislio na podatke Instituta za Artefakte (tzv.) Kosova i Muzeja (tzv.) Kosova - kaže Šeholi.

Beograd se do sada naslušao i nagledao ovakvim ekstremističkih zahteva i to nije tajna. Ipak, otvoreno pitanje je da li su takvi zahtevi pravno osnovani. Analitičar Dušan Janjić, smatra da nisu.

- Rat iz kog traže ratnu odštetu se u pravu tretira kao oružani sukob između Jugoslavije i NATO-a, a ne rat sa Albancima na Kosovu, te ovde nema pravne osnove za potraživanje i obavezivanje Srbije da isplati ratnu odštetu kako bi pregovori bili nastavljeni. Ukoliko žele o tome da raspravljaju to će morati da čine van sastanaka i dijaloga sa Beogradom koji se tiče postizanja sporazuma, a tokom kojih posreduju međunarodne institucije, jer se tada pregovara o budućnosti, a ne prošlosti - kaže Dušan Janjić, analitičar.

Kakva će biti sudbina ovih zahteva, otvoreno je pitanje, ali ono što se zna jeste da međunarodni faktor od novog premijera lažne države, ko god to bio, očekuje makar minimum spremnosti da se razgovara. Međunarodni akteri nisu krili da su očekivanja nakon izbora na (tzv.) Kosovu da se, odmah nakon formiranja nova vlade, ukinu takse i sedne za pregovarački sto.

Da li se u ta očekivanja uklapaju i maksimalitički zahtevi, nalik onih koje je isporučivao Haradinaj ostaje da se vidi.

Analitičari u Beogradu u ovom trenutku smatraju da bi Kurtijevi zahtevi, barem za sada, mogli upravo da dožive sudbinu bahatog Haradinjevog plana.

- Govorio je i Haradinaj o ratnoj odšteti, pa se opet sedalo za sto da pregovaralo. Ratna odšteta je jedna od obaveznih tema za kosovske političare. Nju su pominjali i Tači i Haradinaj jer je to deo političkih govora kojima oni pokušavaju da pridobiju nacionalistički usmerene birače. Međutim, posle izbora naiđu nova pitanja za rešavanje, pa se ratna odšteta stavi u drugi plan - objašnjava Janjić.

U Prištini, međutim, od Kurtija imaju veća očekivanja.

- On je sasvim suprotna politička škola, od prethodne političke garniture kada su na vlasti činili pripadnici ratnog krila bivše OVK, tako da mislim će njegov odnos prema Srbiji biti radikalan u smislu zahteva koje traži - ističe Šeholi.

KRIMI-SINDIKAT PUŠTA PIPKE: Albanske bande gospodare Evropom, a PRLJAVIM POSLOVIMA dogovaraju čak i preko Fejsbuka (VIDEO)

Nastavak na SrbijaDanas.com...