Izvor: B92, 22.Mar.2014, 17:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cilj da vratimo strane studente
Beograd -- Ukoliko uspe plan rukovodstva Univerziteta u Beogradu, broj stranih studenata u Srbiji trebalo bi da se duplira u naredne tri godine, piše Politika.
Cilj je da ih bude kao nekada, to jest da 10 odsto upisanih akademaca bude iz stranih zemalja.
Prema podacima Rektorata, UB trenutno ima oko 2.000 stranih studenata, a najveći broj njih je na poslediplomskim studijama.
Povećanje broja stranaca na master i doktorskim studijama, deo je plana da se najstariji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i najveći srpski univerzitet bolje pozicionira na evropskoj i svetskoj akademskoj mapi, a koji je zapisan u dokumentu koji je upravo usvojio Senat UB, pod nazivom "Strategija internacionalizacije Univerziteta u Beogradu”.
Rektor dr Vladimir Bumbaširević, podseća da je Univerzitet u Beogradu uvek sarađivao sa drugim univerzitetima iz sveta i bio aktivan u razvijanju saradnji. Trenutno, UB ima 187 sporazuma o saradnji sa univerzitetima širom sveta.
"Ovog puta smo želeli da donesemo strategiju i kao jedan poseban dokument u kome bi bili jasno stavljeni ciljevi i šta želimo da postignemo", kaže dr Bumbaširević i dodaje da se još ne zna da li će univerzitet ove godine morati da pošalje prijavu za Šangajsku listu ili će to oni sami uraditi.
A u strategiji se navodi da je pozicija BU na svetskim rang-listama univerziteta „privlačna za potencijalne studente iz regiona i afričkih i azijskih zemalja”. Međutim, realnost je i da Srbiji nedostaju studije na engleskom jeziku, kao i adekvatni smeštajni kapaciteti za strane studente, o čemu je naš list više puta pisao.
Prorektor dr Dalibor Soldatić, dodaje da je uz dovođenje stranih studenata, u planu dovođenje i stranih profesora, organizovanje zajedničkih studija sa stranim univerzitetima, jačanje veza sa bivšim studentima koji žive u inostranstvu kroz jačanje alumni udruženja…
"Mi imamo kvalitetne studije, ali da bismo privukli veći broj stranih studenata, moraju da se uvedu studentske vize za strance i obezbedi povoljan smeštaj. Ukoliko se ta dva pitanja reše, sigurno je da će se broj stranih studenata povećati u celoj Srbiji, a za Beograd je to ključno. Takođe, neophodno je povećati broj studijskih programa na engleskom jeziku", kaže prorektorka dr Ivanka Popović.
Strategija internacionalizacije predviđa i preispitivanje cena školarina, koje moraju biti "realne i dostupne studentima iz inostranstva”. Prorektorka objašnjava da to znači da školarine moraju biti revidirane u zavisnosti od toga šta fakulteti nude studentima, a da će to značiti da će indeks negde postati skuplji, a negde jeftiniji.
Ona dodaje da će jedan od prioriteta u narednom periodu biti jačanje saradnje sa jakim univerzitetima u regionu, od Slovenije, Austrije, Mađarske, Hrvatske do Grčke. Na pitanje da li će nedostatak novca usporiti ovaj proces, prorektorka odgovara da finansije jesu ograničavajući faktor, ali da se veliki deo sredstava za ovu namenu očekuje kroz međunarodne projekte i da se računa na podršku države.
Borba za što veće parče kolača u prihodima koje donose strani studenti nije karakteristična samo za naše podneblje. Prema podacima Unicefa i OECD-a, broj onih koji studiraju u inostranstvu duplirao se za samo nekoliko godina, pa ih je tako 2000. godine bilo 2,1 milion, a deceniju kasnije 4,3 miliona.
Najsvežiji je primer Kanade koja je prošle godine prvi put premašila cifru od 100.000 akademaca koji nisu rođeni Kanađani. Najviše stranaca ima Univerzitet u Torontu – 11.500. Vladini zvaničnici objavili su prošlog avgusta strategiju da se taj broj udvostruči do 2022. godine i izneli podatak da su strani studenti samo prošle godine doprineli kanadskoj ekonomiji sa 8 milijardi dolara.
Pol Dejvidson, predsednik Udruženja koledža i univerziteta Kanade, kaže za "Nujork tajms" da se najveća borba za privlačenje stranih studenata vodi sa zemljama u kojima se govori engleski jezik – Amerikom, Velikom Britanijom i Australijom. Kanadski plan je izgradnja jakog nacionalnog brenda, jer, objašnjavaju, kada strani studenti biraju univerzitet – prvo gledaju zemlju, zatim instituciju i na kraju program.
