Izvor: RTS, 15.Okt.2019, 16:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čile nije pozvao Prištinu na skupštinu Interpola

Predsednik parlamenta Čilea Ivan Flores Garsija kaže da njegova država nije poslala posebnu pozivnicu vlastima u Prištini za učešće na godišnjoj skupštini Interpola koja se ove godine održava u Santjagu te da je to jutros potvrdio i sa čileanskim ministrom unutrašnjih poslova.
U izjavi koju je dao Tanjugu pre vesti da je Priština povukla svoj zahtev za članstvo u Interpolu, Garsija navodi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da je "Čile je uputio pozivnicu Srbiji", a ne Prištini.
Čile ostaje pri stavu o podršci teritorijalnom integritetu i Srbiju vidimo kao jedinstvenu zemlju", rekao je Garsija za Tanjug i dodao da se Čile pridržava međunarodnog prava i Rezolucije 1244 SBUN.
"Kosovu nije upućen poziv iz Čilea, jer je Čile uvek vodio koherentnu politiku. Ne znam prosto na koji način delegacija Kosova prisustvuje Generalnoj skupštini", objašnjava Garsija i navodi da su mu i iz vlade i drugih nadležnih organa u Čileu potvrdili da direktan poziv Prištini nije upućen sa ovih adresa.
Komentarišući dijalog Beograda i Prištine i njegovo ponovo pokretanje, Garsija je rekao da je pozicija njegove zemlje uvek bila, bez obzira da li se radi o vlastima u različitim zemljama koje su naklonjene levici ili desnici, da treba insistirati na dijalogu i na mirnom rešavanju kriza i konflikata.
"To je zato što dijalogom mogu da se spreče veće nesreće koje mogu da dovedu do oružanih sukoba, što je nešto najgore što može da se desi", naglasio je predsednik parlamenta Čilea.
Mora da se insistira na međunarodnom pravu 
Govoreći o aktuelnom stanju međunarodnog prava, njegovom poštovanju kada je reč o velikim silama i malih zemalja, Garsija smatra da mora da se insistira na njegovom poštovanju posebno u današnjem globalnom svetu, koji je suočen sa velikim izazovima, ratnih konflikata, velikim brojem izbeglica, porastom delinkvencije u svetu...
"Sve su to stvari koje su veliki izazovi pred međunarodnom zajednicom, a u tom smislu, sa jedne strane Ujedinjene nacije, a sa druge Interparlamentarna unija, imaju veliku ulogu. UN koje okupljaju vlade svih država, a IPU koja uspostavlja saradnju između parlamenata", objašnjava Garsija.
Komentarišući ulogu međunarodnog prava i njegovo tumačenje u rešavanju kosovskog problema, Garsija kaže da mora da se insistira na osnovnim postulatima međunarodnog prava, odnosno prava na autonomiju, teritorijalni integritet i nezavisnost država.
"To znači da druge zemlje ne bi trebalo da se mešaju u unutrašnje stvari zemalja, osim ukoliko ne dođe do kršenja osnovnih ljudskih prava. Dakle, danas u svetu imamo dva tasa koja su podjednako važna, s jedne strane međunarodno pravo, a sa druge, jako važnu stvar, a to je poštovanje osnovnih ljudskih prava", zaključio je Garsija.

Nastavak na RTS...