Izvor: Politika, 16.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čika Božina dijamantska značka
Vršac – Božidar Komac (81) pobednik je jednog svetskog i tri državna prvenstva u vazduhoplovnom jedriličarstvu. Nosilac je specijalnih priznanja u ovom sportu, među kojima je i retka letačka "C" značka, sa tri dijamanta. Postavio je 10 državnih i jedan svetski rekord, koji je tek nedavno oboren... Za njega kažu da je odavno postao legenda, stekavši slavu na domaćem i svetskom nebu. U vazduhu je proveo 1.600 časova na 51 tipu jedrilica, i 4.500 časova na 30 tipova motornih aviona. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Više od 300 pitomaca, iz zemlje i sveta, uputio je u tajne jedrilica i vazdušnih strujanja, a u modelarstvo još toliko.
U čast Božidara Komca njegovi poštovaoci su u nedelju organizovali jedinstvenu smotru letelica s daljinskim upravljanjem. Učestvovalo je četrdesetak ekipa, iz Subotice, Novog Sada, Beograda, Sremske Mitrovice, Pančeva, Smedereva i grada domaćina Vršca. Mogućnosti svog modela, letelice koja nosi jedrilicu, pod nazivom "strela", demonstrirao je ovom prilikom čika Boža.
Čitav njegov život u vezi je sa nebeskim visinama, jedrilicama, motornim avionima i modelima. Pre gotovo tri i po decenije, nakon teškog avionskog udesa, dok je zaprašivao plantaže pomorandži u Tunisu, Komac je penzionisan, a lekari su mu preporučili da više ne seda za komande letelica. Nije dugo bio "prizemljen". Leteo je "da niko ne vidi", a poslednji put je to učinio pre desetak godina, kad je boravio kod svog nemačkog prijatelja, u Kelnu, koji je takođe zaljubljenik u vazduhoplovne jedrilice.– Kako sam, posle događaja u Tunisu, češće bio na zemlji nego na nebu, sve više sam se posvećivao maketarstvu i modelarstvu. Uz pomoć svojih modela, naročito onih s daljinskom komandom, i dalje osećam lepotu visina. U zbirci od tridesetak komada, najdraži mi je veliki transportni avion, na čijem je gornjem delu trupa jedrilica, moja miljenica, koju sam sam konstruisao, napravio i dao joj ime "strela", kaže za "Politiku" Božidar Komac, hvaleći svog "kopilota" Ivana Karaivana, takođe, zaljubljenika u teledirigovane modele letelica.
Ovaj krepki Vrščanin, kod koga mladi konstruktori modelari svakodnevno svraćaju po savete, ne zaboravlja ni daleku 1954. godinu. Zajedno sa, takođe vazduhoplovnim asom, Zvonimirom Rajnom, učestvovao je na četvrtom svetskom prvenstvu vazduhoplovnih jedriličara, koje se održavalo u Engleskoj. Trijumfovali su na domaćoj jedrilici "košava", i svojoj zemlji obezbedili prvo mesto, s dvostruko više bodova od drugoplasirane Italije. Nekoliko neobičnih okolnosti pratilo je Komca i Rajna, na ovom takmičenju, što je kasnije punilo stupce svetske štampe.– Takmičari su u 10 dvoseda i 31 jednosedoj jedrilici poleteli iz engleskog grada Kemphila, i trebalo je da ostvare što duži prelet. Vremenski uslovi su bili pravi "engleski": vidljivost je bila slaba, noć, magla, a uz to, zapretio je i zapadni vetar u trenutku kada smo se u jedrilici našli iznad oblaka. Plašili smo se sletanja u more, pa smo odluči da se spustimo. Kad smo izašli iz letelice, ambijent nam je bio totalno nepoznat i neočekivan, jer ga nismo imali u našim takmičarskim kartama. Vidimo – oko nas neopisiva gužva, maltene panika. Ubrzo nam je razjašnjeno da smo sleteli u dobro čuvanu vojnu bazu Marham, 75 milja od naše startne pozicije. Taj prelet je bio najduži, za prvo mesto, priča nam čika Boža.
Time se neverovatna priča ne završava. Komac i Rajn su stali na pobednički tron, kako bi bili proglašeni za svetske prvake, a zvuci himne zemlje pobedničke ekipe nikako da se začuju. Tišina je bila vrlo neprijatna.– Zato smo, moj prijatelj i ja, otpevali "Hej, Sloveni", što je publika nagradila burnim aplauzom. Organizator se, kasnije, izvinjavao. Zaključili smo da nas nije smatrao favoritom, pa ni gramofonsku ploču sa našom himnom nije spremio – priča Komac i seća se da je ekipa do Velike Britanije putovala starim "opelima", koji su se često kvarili, vukući jedrilice.
Četiri godine ranije, 1950, na velikoj vazduhoplovnoj manifestaciji u Rumi, Božidar Komac je preleteo do Skoplja, i dostigao visinu od čak 4.600 metara, postavivši državni rekord. Tada je osvojio zlatnu "C" značku, a kasnije ju je, postavljajući nove rekorde, ukrasio s tri dijamanta. Ovu značku Božidar Komac kači na rever u izuzetno svečanim i za njega važnim trenucima. Imao ju je i u nedelju, na smotri teledirigovanih vazduhoplovnih modela, njemu posvećenoj.
[objavljeno: ]
