Izvor: Blic, 26.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čiji si ti mali
Je li on(a) naš ili nije. Čiji je ovaj, nisam ga pre viđao. Je li iz Beograda ili provincije. Većamo i vagamo, oni rade posao. Osladilo im se, neće iz fotelje. Što bi, ako ne moraju.
A kakav je ovaj novi, može li da mu se priđe. Ako ne može ništa da „sredi”, nije ga trebalo ni postavljati. Oni prethodni su „svojima” sređivali sve preko reda. Pa i „partijske” puteve trasirali i asfaltirali. Nego, zovni ga da i mene negde >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gurne. Ne tražim da budem neki direktor ili državni sekretar, iako bih mogao. Ima ovih upravnih i nadzornih odbora. Da se ogrebemo za neku crkavicu. Kad već nismo zaseli ranije, dok se delilo kapom i šakom.
Ovako se još uvek razgovara u zemlji Srbiji. Svi pričaju o evropskim integracijama i vrednostima u načelu, u pojedinostima ljubomorno čuvamo naša „srpska posla”. Gde se partije pre izbora „zalažu” za evropska načela, a nakon preuzimanja vlasti nastavljaju gde su prethodnici stali. Podele svoje feude, udome svoje zaslužne članove i odrede im „političke” zadatke i opis poslova. Pri čemu bi one veće partije možda i raspisale konkurse i tražile nezavisne (od politike) stručnjake koji bi znali i umeli da organizuju resurse (ljude, opremu i kapital) i ostvare najbolje učinke. Kad ne bi male partije radile sve suprotno. Kao da im je zadnje (mnogima možda i jeste). Nakon što one (pet-šest ih je na vlasti), feudalizuju „svoje” posede, šta ostaje „velikim” nego da slede primer. U protivnom, ne bi smeli na oči svojim aktivistima. Ono što bi „veliki” mogli, pre nego što se politička scena raščisti i ukrupni, bilo bi neko objektivnije unutrašnje kadriranje. Da se potrude da izaberu makar „svoje” najbolje a ne „najposlušnije i najzaslužnije”. Zaslužnima mesto u organima stranke, najstručnijim u ministarstvima i javnim preduzećima.
Do tih srećnih vremena slušaćemo ono čuveno Matijino „čiji si ti mali”.
