Izvor: Blic, 18.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čija je?
Čija je zemlja Srbija? Onih koji je svojim viškom rodoljublja olako krčme kako ko naiđe, sve jednako druge oglašavajući za izdajnike? Ili onih koji u njoj žive, čak i ako ne moraju, i mirno, strpljivo, trpeljivo, odgovorno i dostojanstveno rade, polako i s pažnjom, na tome da im u toj zemlji bude bolje – jer, shodno zakonu o spojenim sudovima istinskog patriotizma i održivog napretka, tada će i njoj, toj, kako reče jedna naša pobednica, „maloj i čudnoj zemlji", biti bolje?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Gledam Pobednicu, kako je razvlače po javnim ustanovama. Čija je? Kao i svaki Pobednik, svačija i ničija, a, najpre, svoja.
Gde je razlika između Srbije i Marije?
U tome što je prva teška gubitnica, a druga laka pobednica. Za razliku od Marije koja će se sa istom lakoćom izvući ispod šapa političko-medijskih poslenika, Srbiji to neće uspeti bez velike muke. I dalje će je – Srbiju, mislim – koristiti za svoje potrebe političari lokalnog dometa, politikanti na javnim mestima, svi oni apartčici postsocijalizma, sav taj priobalni naplav što se valja kuda matica ide, manje ili više vešto se održavajući pri površini mutne vode.
Lako je Mariji. Ona će svoju evropsku karijeru napraviti – ili neće, to zavisi samo od nje i njenog okruženja. Srbiji nije lako: evropska joj karijera ovisi o mediokritetima, a oni ne bi bili problem kada, baš zbog svoje osrednjosti i neizuzetnosti, ne bi bili sitni dribleri, glave pognute ka sopstvenim nogama, bez vizije igre.
Jedna iznimna persona privela je zemlju kontinentu na kome joj je i mesto, između ostalog i zato što je sve oko nje - Marije, ne Srbije - rađeno primenom evropskog standarda i domaće kreativne energije.
Valja iskoristiti tih nekoliko miliona besplatnih sekundi reklame. Nije pitanje ume li to Srbija, jer ume, nego ume li Srbija da i to, po svom običaju ne upropasti.
Čija je, dakle?
.jpg)
