Izvor: BKTV News, 19.Jul.2012, 16:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čija je „Politika“?
Sa velikim uzbudjenjem se prati šokantna vest da je polovina „Politike“, najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, prodata iznenada. Skoro tajno i to preko noći! Bilo kako bilo, „Politika“ je nesporno uticajna u jednom užem krugu intelektualaca. Otuda je više nego razumljivo zašto se „digla tolika prašina“, čak i veća nego kada je izgledalo da je prodajom „VAC“- u, polovinu svoje vrednosti, tadašnje rukovodstvo ovog lista direktno gurnulo prst u oko onom starom „gradjanskom“, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << rekao bih i patrioskom delu srpske javnosti. „Mond“ se čuva kao relikvija, „Tajms“ je izgubio u mnogo čemu kada ga je kupio Mardok, ma da je on pripadnik Britanskog komonvelta, a Nemci ne prodaju strancima svoje najuglednije domaće novine.
Problem, naravno, nije jedino u tome. Vlast, a ne zakoni države, upravljaju našim životima, pa i našim pravom da budemo istinito, nepristrano i moralno informisani. Akcenat bi trebalo da bude na ono – moralno. Ili se svi već mire da je „profesionalna moralnost“ prodata onima koji u svojim rukama drže monopole distribucije oglasa i tiraža, kada je reč o štampanim medijima.
Novine su nekad imale svoju razvijenu distributersku mrežu. I mogle su bar na vreme da prikupe novac od prodatih tiraža. Onda su došli monopolisti koji su diktirali i tiraž i vraćanje novca od prodatog, da bi pravi vlasnici novina postali oni koji su podelili tržište oglasa i na tome ostvarivali enormno bogatstvo. Iako u socijalizmu nije postojao antimonopolski zakon, čak i u vreme oštrih nacionalnih podela u SFRJ, „Borba“ i „Politika“ su imale brojne kioske, pa se ni u vreme „maspokreta“ Hrvatska nije moga da odbrani od ekspanzije latiničkog izdanja „Novosti“, koje je bilo zabranjeno da se distrbuira preko „Vjesnikove“ prodajne mreže.
I u tome grmu leži zec. Nova Vlada bi morala da oslobodi novine, ali i druge medije, svog uticaja i da se stvari postave na pravo mesto – na profesionalnom moralu onih koji prave te novine. I da i tiraž, i opredeljenja prema odredjenim ljudima, a pogotovo prema istini, budu zavisna od profesionalnih kodeksa, uz istinski uticaj redakcija kao celine, a ne od onih koji dovode i smenjuju glavne urednike. I koji kasnije kao „kaznena ekspedicija“ upravljaju sadržajem.
Nije li zamenik glavnog urednika baš u „Politici“ stradao što je ne tako davno pustio intervju sa Bogoljubom Karićem. Nisu li u kampanjama pravljene novine samo „za jednokratnu upotrebu“? I nije li društvo nemoćno da se izbori za štampu koja je bila objektivnija i u „mračna vremena“ nego sada.
Uostalom, nije najveći problem u tome ko je vlasnik. Mardok je svoj najakumulativniji i najtiražniji list morao da ugasi zbog skandala „zloupotrebe službe prisluškivanja“. Dakle, moralne kategorije! Nije li u onim „mračnim vremenima“ bilo neuporedivo više „opozicionih“, nego medija koji su stajali „uz režim“? I nisu li mnogi novinari iz „opozicionog bloka“ ne samo imali zaposlenje, već često i ekonomski bolje prolazili nego u „režimskim i titražnim“ novinama.
Neko bi, najzad, sa medijima, kao i sa nevladinim organizacijam morao da se pozabavi na pravi način. Da ih oslobodi lanaca i onih koji su na vlasti, ali i onih koji ih finansiraju bilo direktno ili od kojih zavise kada je reč o oglasnom prostoru i distribuciji.
Suština je u tome. Od toga zavisi čija je „Politika“. Ali i od prava da se rukovodstvo u novinama bira kao nekada u „Novostima“ – neposrdno i tajnim glasanjem i sa protivkandidatima. Onda zaživi ono večito pravilo da će novinar poštovati kodeks, a ne gazdu! A gazda će uživati samo u tome da je „vlasnik novine“, ali neće posedovati i „svojinu nad istinom“ i pravo da navijački truje javnost.
Mirko Stamenković
Tweet
.jpg)
