Izvor: Blic, 21.Dec.2016, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cezar Milan - od šapata do nasilja
Cezar Milan je jedan od onih ljudi o kojima svako ima mišljenje. I čije će ime obavezno pokrenuti raspravu. Čak i oni koji nikada nisu imali psa naći će za shodno da vam kažu nešto o njegovim metodama vaspitanja čovekovog najboljeg prijatelja.
Zbog njega je "šaptač psima" postalo opšteprihvaćeno zanimanje. A fenomen Cezara Milana, koji već godinama ne jenjava na svetskom nivou, odavno je prerastao njegov realni doprinos onome što znamo o ponašanju pasa, piše sajt >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << MAGAZIN PAS. Njegove emisije gledaju desetine miliona ljudi na čitavoj planeti, na svakom koraku prate ga obožavatelji, ali i protesti i pretnje. Kada je gostovao u emisiji britanskog voditelja Alana Tičmarša, aktivisti za zaštitu životinja pretili su da će upasti u studio, pa je emisija snimana pod ogromnim merama obezbeđenja. Da ne govorimo o hiljadama besnih poruka na fejsbuku, tviteru i ostalim društvenim mrežama upućenim voditelju. A ni sam Tičmarš nije bio oduševljen svojim gostom. Dočekao ga je, najblaže rečeno, na nož, optuživši ga da zlostavlja i maltretira životinje.
Šta je to što Cezara Milana istovremeno čini najpopularnijim i najkontroverznijim trenerom pasa na svetu?
Odgovor na ovo pitanje svakako nije jednostavan, ali može da se svede na problem metoda koje koristi u vaspitanju pasa. Za jedne je on genije koji je našao najbolji put do psećeg mozga, nenadmašni majstor dresure, vrsni poznavalac psihologije životinja čije je učenje primenjivo i korisno. Oni koji ga osporavaju kažu da je reč o samoreklameru, komercijalnoj TV zvezdi, plagijatoru i kompilatoru tuđih ideja… Na dušu mu stavljaju i da je karijeru izgradio zahvaljujući planetarnoj popularnosti kanala Nacionalna geografija, koja ga je dovela do vaspitno zapuštenih pasa ništa manje razmaženih televizijskih i muzičkih zvezda Eve Mendez, Majli Sajrus, Džilijen Majkls, Rejčel Rej, pa čak i oca Fejsbuka Marka Zakerberga.
Optužbe
Najoštrije optužbe na njegov račun, međutim, tiču se načina na koji on (pre)vaspitava problematične pse. Grubost koja je sastavni deo tretmana mnogi doživljavaju kao primer zlostavljanja životinja. Ništa bolje se ne gleda ni na pojedine poteze koje kao korisne i proverene prodaje gledaocima - udaranje po njušci, pritiskanje pasa na zemlju, podbadanje petom u rebra, pridavljivanje ogrlicom, umaranje i iscrpljivanje. Čak i onima koji ga podržavaju i kradu njegove fazone ne dopadaju se alatke koje koristi u svojim emisijama. Na spisku Milanovih pomagala su i električna ogrlica, elektrošok ili davilica sa bodljama.
Na sve ovo je ukazalo i Britansko društvo za zaštitu životinja, koje je zatražilo Cezarovo gostovanje na televiziji, ocenjujući njegov pristup psima kao - varvarski.
"Njegove metode su nasilne, kod pasa izazivaju bol i strah i mogu dodatno da pogoršaju njihovo ponašanje", argument je ljubitelja životinja sa Ostrva, koji su digli glas protiv "šaptačevog" gostovanja na TV-u. Njima se za samo par sati, sa istim argumentima, pridružilo i više hiljada gnevnih korisnika tvitera i fejsbuka, preteći da će upasti u studio i prekinuti šou.
Polemike o liku i delu, ipak, budimo iskreni pa priznajmo, simpatičnog Meksikanca koji se kune da ništa na svetu ne voli kao pse, vode se na svakom mestu, počev od senovitih viktorijanskih kabineta u kojima sede doajeni britanske i američke veterine, pa do parkova u kojima gledišta ukrštaju obični mali ljudi koji šetaju svoje ljubimce. I svako tu ima ponešto da kaže, pohvali, pokudi, ukaže ili da na primeru svog psa pokaže učinak Milanove škole vaspitanja.
Među osnovnim kritikama, pored grubosti i nehumanog postupanja sa životinjama, jesu i primedbe da su njegove metode zastarele, a da je teorija dominacije nad psom, na kojoj se u osnovi bazira njegov pogled na odnos čoveka i psa, odavno prevaziđena. Nedostaju mu, kažu, stručnost, obrazovanje u radu sa psima, ali i strpljenje i osećaj za patnju i bol ljubimca. Njegov rad, kako tvrde oponenti, stvara destruktivan odnos između čoveka i psa.
Dr Sofija Jin, čuveni svetski stručnjak za ponašanje pasa, piše da je bukvalno svako ko je pre dvadesetak godina ulazio u posao trenera koristio metode slične onima Cezara Milana. Iz tog iskustva danas možemo da kažemo kada te metode, bazirane na sistemu kažnjavanja, mogu da budu uspešne, a u kojim situacijama postoje tehnike koje bi bolje funkcionisale.
"Tradicionalne tehnike zasnovane su na ideji da moramo postati dominantni i vođe čopora i da upravljamo našim ljubimcima kao što bi vuk upravljao svojim čoporom", objašnjava Sofija Jin. "Međutim, ono što se u tom pristupu gubi iz vida jeste da su psi za poslednjih 15.000 godina značajno evoluirali i u velikoj meri promenili obrasce ponašanja karakteristične za vukove", kaže ona. Prema mišljenju ove veterinarke, kod pasa dominacija odavno ne igra tako značajnu ulogu kao u vučjem čoporu i nema razloga da se u vaspitanju insistira samo na ovom principu.
Doktor veterinarske medicine Danijela Glogovac, međutim, kaže da u svetu pasa, kao i u ostatku životinjskog sveta, postoje jasna pravila koja svi članovi zajednice odnosno čopora moraju da poštuju.
- Tačno se mora znati ko je broj jedan i ko diktira pravila - kaže Danijela Glogovac. Svaki vid nepoštovanja vođe čopora biva ugušen u startu, često i veoma agresivno.
- Tako bih "nametanje" čoveka kao dominantne jedinke svakako mogla da nazovem neophodnim. Nije moguće psu rečima objasniti šta treba, a šta ne, odnosno šta se sme, a šta ne. Posmatranjem čopora pasa možete primetiti da u njihovim "dogovorima" ima dosta režanja, dizanja usne, pokazivanja zuba, kao i nametanja, podizanja na društvenoj lestvici. Da bi čovek mogao da vaspitava psa, neophodno je da se prvo nametne kao alfa u čoporu u kojem žive. Metode koje Cezar koristi su metode u odnosu sa psima koji već imaju neki problem. Dakle, ponekad je zaista neophodno na agresivnost odgovoriti oštro. Ponekad su neke od Cezarovih osporavanih metoda neophodne - kaže ona.
Naša sagovornica smatra da vlasnici pasa ipak ne bi trebalo da kopiraju Cezara.
- Ono što treba je da uvide i prihvate osnovne principe u odnosima između čoveka i psa, ali nikako da sami, recimo, rešavaju problem agresivnosti - kaže Danijela Glogovac.
Dostignuća
Čak i oni koji ga ne vole i osuđuju, međutim, ne tvrde da on u svom radu ne postiže rezultate. Ključ njegovog rada sa psima, kako sam ističe, jeste energija koju prenosi na životinje, ali i izgradnja odnosa sa psima koja se zasniva na vežbi, disciplini i ljubavi. Cilj Cezara Milana jeste da nauči vlasnike pasa da shvate prirodne potrebe svojih ljubimaca i njihove relacije prepakuje tako da i vlasnik i pas budu srećni i zadovoljni. Cezar Milan je tu jasan - čovek je čovek, pas je pas. Tek kada vlasnici shvate ovu samo naoko prostu i nespornu činjenicu, na miran način mogu da se životinji nametnu kao vođe čopora. Ovo drugim rečima znači da je čovek obavezan da psa ispuni pozitivnom energijom i nauči ga pravilima ponašanja, ali da mu istovremeno neprekidno pokazuje da je on taj koji je gazda, koji ima glavnu reč i koji se bespogovorno sluša.
Ono što Cezaru Milanu niko ne može da ospori jeste ogromna popularnost. A to sa sobom nosi mnoge dobre stvari. Među prvima to što je uspeo da čitavom svetu skrene pažnju na značaj vaspitavanja i pravilne obuke životinja. Nema tog kutka planete u koji je stigla kablovska televizija čiji će vam žitelj danas reći da je dovoljno nabaviti psa, privezati ga u dvorištu kraj drveta i ostaviti ga samog. Sve je veća svest da je psima potrebna disciplina, ali još i više pažnja, ljubav i posvećenost. A to je u velikoj meri zasluga Cezara Milana, njegove harizme i neosporno zanimljive emisije među čijim gledaocima je nemalo i onih koji nikada nisu imali psa.
Na listu zasluga Cezara Milana svakako ide i nastojanje da promeni odnos prema (nepravedno) prokuženim rasama, poput pitbulova, i podizanje svesti da ne postoje agresivne rase, već samo agresivni ili u najmanju ruku nemarni vlasnici. Dovoljno je podsetiti se predrasuda o pitbulovima koje vladaju i ovde, pokušaja da se zabrani ili posebno oporezuje držanje ovih pasa da bismo shvatili kolike su razmere ovog problema. Uostalom, u Americi se ova nekada popularna rasa nalazi na ivici egzistencije.
Trener pasa Srđan Vidanović slaže se da je osnovna vrednost Cezarove emisije u poruci da ljudi moraju da se ozbiljno bave svojim psima. Ipak, smatra da je način na koji je rad sa psima prikazan u tim emisijama pomalo - banalan.
- Ono čime se bavi ponekad mi liči na trivijalizaciju dresure pasa - da naučite psa da ide uz nogu, da ne trči kada ugleda mačku, da ne skače na goste - kaže Vidanović.
- Pored toga, on stalno tvrdi da ne upotrebljava silu prema životinjama, već da je to samo dodir. Ali svaki njegov dodir zapravo je udarac. To psi doživljavaju kao kada bi vas neko udario pesnicom u grudi - kaže on.
Vidanović ističe da postoje brojni svetski treneri pasa koji su daleko bolji od Milana. Ističe Bugarina Ivana Balabanova, Ukrajinca Knuta Fuksa, Edgara Šerka, Marija Versolajkpea…
- Oni su u svakom segmentu dresure daleko ispred Cezara koji je, da budemo iskreni, televizijska zvezda koja između sebe ima ceo tim reditelja, glumaca, producenata, pisaca scenarija… Nije to isto - kaže Vidanović.
Neprihvatljive alatke
Često se zaboravlja još jedna vrednost Cezara Milana koju njegovi kritičari vrlo retko pominju - u njegove ruke dospevaju psi bez elementarne socijalizacije, često izuzetno agresivni i neprihvatljivi za život. Veliki je broj životinja koje je on vaspitao i tako ih spasao uspavljivanja. Na ove činjenice podseća Dejan Miletić, koji ne beži od nadimka "srpski šaptač psima". On ističe da se ne slaže sa svim Milanovim metodama, slaže se i sa onima koji smatraju da su neke njegove alatke neprihvatljive, ali i odbacuje optužbe za nasilje prema životinjama.
- Cezar Milan koristi električnu ogrlicu. Ja ne, niti ću ikada to da radim. On često nema strpljenja u radu sa psima, zbog čega ne bi mogao da radi u mnogim državama. Nemačka je možda najbolji primer zemlje gde njegov način vaspitanja pasa ne bi prošao. Ipak, u osnovi je u pravu. U potpunosti prihvatam njegovu definiciju prema kojoj čovek mora prema psima da se odnosi kao prema svim životinjama. Odnosi kakvi vladaju u čoporu njima su najprijemčiviji, i tako i čovek mora da se ponaša - kaže Miletić i podseća da se čovek prečesto meša u prirodu, što nikako nije dobro jer se tako remeti ravnoteža koja vlada u prirodi.
Primedbe da je svetska zvezda često surova sa životinjama Miletić odbacuje i kaže da na televiziji Milanovi potezi deluju mnogo žešće nego što to zaista jesu, piše sajt MAGAZIN PAS. Neki su potezi, međutim, neminovni. Hvatanje psa za vrat ili obaranje i pritiskanje na zemlju, po Miletićevim rečima, trebalo bi da se tumači kao telesni kontakt čiji je cilj jasno stavljanje do znanja psu ko je jači, ko je domaćin u čoporu i ko mora da se sluša.
- Koristeći, između ostalih, i Milanove metode, ja sa psima komuniciram na njihovom jeziku. Oni mene bolje razumeju, a ja lakše postignem cilj - simfoniju života čoveka i životinje. Naglašavam i da u radu sa psima ne može da se govori o primeni samo jedne metode, kako se to često čuje, koja je po pravilu, lično shvaćena, jedina i najbolja. Rezultat može da rodi samo kombinacija najboljih pristupa - kaže on.
