Izvor: B92, 01.Okt.2012, 20:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četvrtina starih diskriminisana
Beograd -- Stariji su nekada bili pojam za mudrost, a u novije vreme doživljajvaju se kao teret. Istraživanje pokazuje da u Srbiji 25% starih osoba oseća diskriminaciju.
Više od polovine smatra da država ne vodi dovoljno računa o njima. Međutim, ima i drugačijih primera.
80-godišnji Pavle Bajić dan počinje šetnjom po Kalemegdanu u društvu svoja dva psa, a veče neretko provodi u pozorištu.
"Odlazim na koncerte, odlazim i u operu. Unuku sada vodim u petak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na Labudovo jezero. Ja se dosta angažujem kulturno. Muzika me najviše interesuje. Mnogo više nego drama koja je po mom mišljenju suviše moderna i ne mogu da je shvatim", kaže Pavle Bajić.
Ovakav životni stil među starijim generacijama u Srbiji ipak je retkost.
U našem društvu dominantan je pasivan obrazac starenja. Čak 77% pripadnike treće generacije nije radno angažovano, niti želi da bude. Njihovo obrazloženje je da ne žele i pod stare dane da rade.
Statistika pokazuje i da posvećivanje kulturnim sadržajima nije popularno među starijima. Čak 70% ispitanih takve aktivnosti uopšte i nema.
Gledanje televizije je najpopularnija aktivnost, čak 24 % ispitanika slobodno vreme provodi na taj način. Ručnim radom bavi se 22% ispitanika i to žena. 17% najčešće šeta, 14% čita novine, nešto manje njih vreme provodi sa prijateljima, a svega 9% posećuje kulturne sadržaje.
Iako materijalna situacija većine penzionera u Srbiji nije na zavidnom nivou, finansije nisu osnovni razlog za izostanak kulturnih sadržaja iz njihovih života.
"Jedan od bitnijih problema je što ne misle da treba da budu tamo gde su prisutni mladi, ne žele da mešaju svoje ukuse sa ukusima mladih. Smatraju da ne postoje odgovarajući programi posebno za stare i to je nekako moramo d akažemo da ustanove kulture treba da pobrate pažnju na to, da čuju šta oni žele, čime žele da se bave", rekla je Bogdana Opačić iz Zavoda za proučavavanje kulturnog razvitka.
Upravo je samodiskriminacija zabrinjavajuća pojava. Poslednjih nekoliko godina pa i decenija života stariji se sami isključuju iz društvenog života.
"Samoisključivanje, samodisktriminacija. Taj odnos prema starosti kao totalno negativnom fenomenu koji pogađa pojedinca jeste nešto što u savremenom društvu mora biti promenjeno", rekla je Anđelka Milić, profesorka Filozofskog fakulteta.
Pozitivna praksa u Evropi, ali i kod nas već postoji. Volonterski i mentorski rad, međugeneracijska saradnja, uništavanje predrasuda i strahova samo su neki od načina da se oni najiskusniji među nama osećaju potrebnim.
