Izvor: Blic, 04.Jan.2011, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četvrtina građana se zaduži da kupi poklone za praznik
BEOGRAD - Tri četvrtine građana Srbije ima potrebu za dodatnom finansijskom podrškom banke pred kraj godine, trećina onih koji se odluče da podignu kredit to učine da bi vratili dug, a četvrtina da bi kupila poklone za praznike i slave, pokazalo je istraživanje portala Banke.online. Bankari za „Blic“ kažu da su u vreme potrošačke groznice najpopularniji krediti za refinansiranje i dozvoljeni minusi, ali i da ne možemo da se poredimo sa zapadnim zemljama, gde ljudi zbog poklona >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << padaju u dužničko ropstvo.
„Krediti za refinansiranje su krajem godine najpopularniji bankarski proizvod. Iscrpljeni postojećim izdacima, ranije preuzetim kreditnim obavezama, zahtevom da se bude u plusu na karticama, građani rado traže dodatnu finansijsku injekciju u vidu kredita za refinansiranje kad dođe decembar", stoji u istraživanju specijalizovanog portala Banke.online.
Pored činjenice da je vraćanje dugova i kupovina poklona glavna praznična aktivnost interesantno je da je uticaj krize drastično smanjio broj ljudi koji su spremni da se zaduže da bi otputovali tokom zimskih praznika.
Mi nismo primetili nikakvu zakonomernost pri povećanju kredita koji su isključivo namenjeni potrošnji za Novu godinu. Tu se najčešće radi o refinansirajućim kreditima u okviru kojih se jedan deo ostavi za tekuću potrošnju. Za te relativno male iznose koji podrazumevaju prazničnu potrošnju, putovanja i poklone, klijentima savetujemo izvore poput dozvoljenih minusa i kartica. Ipak treba znati da ta potrošačka groznica pred Novu godinu nije tako intenzivna kao na Zapadu kaže za „Blic" Petar Grujić, direktor sektora za poslove za stanovništvo u Folks banci.
Sve veći broj građana teže izlazi na kraj sa svojim potraživanjima, zbog toga refinansiraju svoja dugovanja, te se u narednom periodu može očekivati rast kreditne zaduženosti.
Ljudi pred kraj godine refinansiraju svoja dugovanja, ali ih mi ne pitamo šta s ostatkom rade, naročito ako refinansiraju iznos od 200.000 dinara, a traže da im ostane nekih 30.000 dinara preko. Verovatno se to koristi za trpezu i poklone pred kraj godine, ali ne može se reći da je to stvar srpske tradicije jer na Zapadu u ovo vreme vlada prava potrošačka groznica. Ljudi padaju u dužničko ropstvo, zadužuju se po karticama bez ograničenja i posle ne mogu da vraćaju dugove. Kod nas je to ipak kontrolisano jer postoji striktna regulativa do koje granice se možemo zadužiti objašnjava za „Blic" Miroslav Rebić iz Sosijete ženeral banke.
Pred Novu godinu je veoma malo interesovanje za opšte potrošačke kredite, jer ljudima treba gotov keš, a i ne žele da poklone koje su dobili na profakturu otplaćuju po nekoliko godina.
Ljudima pred kraj godine nadospevaju rate i zato imaju potrebu da rešavaju tekuće probleme, a od onog što im preostane da kupe poklone za Božić i Novu godinu, kako to već tradicija nalaže. Međutim, kada se radi o klasičnim potrošačkim kreditima, kod nas u banci i nije bila prevelika gužva. Takođe, građani i očekuju ovaj novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, pa se donekle suzdržavaju od novih pozajmica kaže za „Blic" Ljubiša Jovanović, član uprave AIK banke.
Dozvoljeni minus papreno skup
Klijentu se najčešće odobrava minus u iznosu njegove prosečne plate u prethodna tri meseca. To znači da onaj ko ima platu 50.000 može biti u dozvoljenom minusu 50.000 dinara. Mesečna kamata na dozvoljeni minus je oko 2,5 odsto, dok na nedozvoljeni minus ide do devet odsto. To znači da klijent s minusom od 50.000 dinara mesečno plaća 1.250 dinara, a dug se ne smanjuje. Ako kojim slučajem prekorači dozvoljeni minus za 10.000 dinara, na taj iznos po kamatnoj stopi od devet odsto plaća neverovatnih 900 dinara, a u Kreditnom birou se evidentira kao neredovni platiša, pa mu se krediti kasnije teže odobravaju.
.jpg)
