Izvor: Politika, 12.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četvrt veka "na čekanju"
Nišlija Branko Bogdanović još 1982. godine platio telefonski priključak, ali ga još nije dobio
Niš – Nedaleko od Niške Banje nalazi se selo Jelašnica i u njemu naselje koje se zove Kurošnička reka u kome Nišlija Branko Bogdanović ima porodičnu kuću. Još daleke 1982. godine Branko se, uz pre toga uredno podnete zahteve i poštujući proceduru i protokol – čekanje na red, potpisivanje ugovora i plaćanje velike sume novca, ponadao da će konačno dobiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << telefon u kući. I, naravno, vezu sa svetom. Ali, dogodilo se da godine, pa čak i decenije prođu, a od telefona za Branka Bogdanovića – ništa.
– Zaista ne umem da objasnim šta se sve dogodilo i zbog čega moja porodica i ja i danas nemamo telefonski priključak. Pod zvaničnim brojem 3973-240, drugog jula 1982. godine obavešten sam da je moj zahtev za instalaciju telefona prihvaćen, otišao sam u preduzeće za PTT saobraćaj u Nišu, potpisao ugovor i dobio uplatnice da izmirim finansijske obaveze za priključak. U ugovoru koji sam potpisao sa Radnom organizacijom PTT saobraćaja u Nišu i tadašnjim OOUR-om "Ništelefon" posebno je naglašeno da ću telefon u kući dobiti najkasnije u roku od 24 meseca, odnosno do 1. maja 1984. godine. Ni tada, u tom roku, ali ni kasnije moj problem nije rešen, a ja uzalud obijam pragove kancelarija nadležnih i tražim pravdu. I, stalno sam na nekom čekanju – kaže Branko Bogdanović.
Ističe Bogdanović da je uplatio sve što mu je "Ništelefon" tražio:
– Celokupna uplata bila je 13.461 tadašnjih dinara, ili, preračunato u nemačke marke po tada važećem kursu (za sto maraka 2.643 dinara), ukupno 550 maraka. Uz to su takođe plaćeni i svi ostali troškovi: 500 dinara za mesnu zajednicu, 202 dinara za ugovor...
Njegove komšije su, ipak dobile telefone:
– Na samo koju stotinu metara ispred moje kuće, u istom naselju susedi Mišići, Ilići, Rasovići i ostali, koji su podneli zahteve i platili kada i ja, dobili su telefonske priključke tokom 1984. i 1985. godine. Kao i oni, i ja sam učestvovao u izgradnji vodova i telefonske centrale. Ali, od telefona – ništa.
Nadležni za nove telefonske priključke u Nišu kažu da je njegov ugovor, bez obzira na to što je sve plaćeno, zastareo i nije obnovljen. Ali, da li je baš tako. Više puta tokom četvrt veka svojih do sada bezuspešnih pokušaja da konačno dobije telefonski priključak, Branko Bogdanović je obnavljao zahteve:
– Davno, početkom devedesetih godina prošlog veka, sugerisali su mi poznavaoci zakona i prava da ne čekam deset godina pa da moj zahtev zastari. Zato sam svake tri-četiri godine zvanično podnosio novi. Učinio sam to 1989, potom 1994, pa 1999. godine... Ali, stalno mi je govoreno da sačekam da se postave stubovi za telefonske linije, jer, navodno postojeće bandere od Elektrodistribucije ne smeju da se koriste za telefone. Za to vreme dok se meni tako obrazlagalo odugovlačenje, komšije su dobile priključke upravo preko bandera distribucije.
Ovih dana Branko Bogdanović namerava da pokuša još jednom da redovnim putem, posle punih 25 godina čekanja, dobije telefonski priključak. Ukoliko bude odbijen, kaže, tužiće Preduzeće za PTT saobraćaj Srbije redovnom sudu.
Toma Todorović
[objavljeno: 12.03.2007.]
.jpg)
