Izvor: RTS, 11.Sep.2010, 15:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četvoronožni "sajevci" u akciji
Iako su angažovani u najrizičnijim akcijama, psi Specijalne antiterorističke jedinice svaku završavaju uspešno. Odabir pasa je veoma složen, ali ne i restriktivan - deo SAJ-a mogu biti i mešanci ako pokažu izuzetne sposobnosti.
Specijalna antiteroristička jedinica MUP-a u dosadašnjim akcijama nije izgubila nijednog psa, iako su četvoronožni "sajevci" angažovani na visokorizičnim zadacima.
Psi učestvuju ravnopravno sa svojim kolegama, pripadnicima SAJ-a, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u svim akcijama, bez obzira na rizik: u hapšenju članova kriminalnih grupa, talačkim situacijama i otkrivanju eksplozivnih naprava, a ponekad su primorani i da lete helikopterom.
Instruktor za obuku službenih pasa u SAJ-u Veljko Vodeničarević objasnio je da u "igru ulaze" samo najbolji psi, a da obuka, pre svega, podrazumeva njihovu socijalizaciju, jer ih očekuje rad i sa pripadnicima drugih jedinica.
"Na primer, kada se sajevci obučavaju za rad sa helikopterskom jedinicom, obučavaju se i psi, zato što je to najbolji način da se prilagode", objasnio je Vodeničarević, napomenuvši da oni reaguju isključivo na komandu vodiča, koji im pomaže da se snađu na terenu.
Vodič i pas, dodao je, nisu kompletni jedan bez drugog, ipak, ukoliko se nešto dogodi, psa bez problema preuzima drugi član ekipe.
"Oni su kao i drugi pripadnici jedinice i neće reagovati dok im se ne izda komanda", rekao je Vodeničarević, ukazavši da se do sada nije dešavalo da psi prekorače ovlašćenja.
Prema njegovim rečima, u svakom upadnom timu, koji neretko dolaze u kontakt sa najopasnijim kriminalcima, nalazi se i vodič sa službenim psom, a na licu mesta se procenjuje ima li potrebe da oni učestvuju u akciji.
Samo najbolji psi postaju deo SAJ-a
Instruktor Vodeničarević sa svojim psima svakodnevno trči i po desetak kilometara. Na taj način, kaže, i on i psi ostaju u dobroj formi.
"Da bi bio ovde, pas mora da ispunjava posebne kriterijume, odabir je složen, kao i obuka", naveo je Vodeničarević, ukazavši da se oni dresurom obučavaju za hapšenje, pretragu terena, obezbeđenje, odbranu, napad, otkrivanje eksploziva, a od nedavno i narkotika.
Instruktori u SAJ-u su, naglasio je, specijalizovani da ih, ukoliko se ukaže potreba, obuče i za druge poslove, kao što su otkrivanje mina, leševa ili pretraživanje ruševina.
Policijski psi u akciju bez korpe idu samo kada je dozvoljena upotreba vatrenog oružja, dok je, prema rečima Vodeničarevića, intervencija psa sa zaštitnom korpom jednaka upotrebi fizičke sile, odnosno pendreka.
Instruktor kaže da na obuku, koja je složenija nego u drugim jedinicama, dolaze štenci od nekoliko meseci, a da neki "u penziju" odlaze nakon pet, dok drugi rade i po deset godina, zavisno od zdravstvenog stanja.
Psi obučeni za napad, na prvi pogled ne deluju druželjubivo i kada neko nepoznat priđe boksu povlače se i čekaju, dok su oni koji rade na otkrivanju eksplozivnih naprava daleko pristupačniji.
I jedni i drugi, kažu u SAJ-u, vole da se maze, ali im, iz straha, ljudi retko prilaze.
U jedinici su većinom rasni psi nemački i belgijski ovčari, šarplaninci i labradori, ali je u ekipu dospeo i jedan mešanac, koji je među najboljima u Srbiji, kada je reč o pronalaženju eksploziva.
Službeni psi se u SAJ-u obučavaju još od 1992. godine, a postoji i aktivna saradnja sa srodnim jedinicama u Evropi.
