Izvor: Večernje novosti, 21.Dec.2013, 12:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Četiri puta pobedila rak

INĐIJA - Mlada, lepa i uspešna, tada tek sa dvadeset jednom godinom, Elizabeta Stojanović iz Inđije ispunila je svoje snove. Zaposlila se, udala i postala majka, prvo je rodila ćerku Tatjanu, a dve godine kasnije i Natašu. Međutim, skladan brak i poslovnu karijeru, kao uragan, razorila je dijagnoza - tumor na mozgu. Posle četiri operacije, Elizabeta, koja danas ima 48 godina, pokazala je da je heroj i istrajan borac za život. Dvadeset dve godine se ova Inđijka bori protiv opake bolesti >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i ne posustaje, puna je života. - Tumor na mozgu otkriven mi je kada sam imala 27 godina. Imala sam osećaj da nešto nije uredu. Osećala sam pritisak u glavi, trnula mi je desna noga, ruka i deo lica. Doktorka koja je tada bila pedijatar mojoj deci, rekla mi je da zakažem skener, posumnjala je da imam tumor, a crne slutnje su se i obistinile - priča Elizabeta. Prilikom operacije 1992. godine, uklonjen joj je tumor, međutim, izgubila je sluh jer joj je presečen fascijalni nerv, što je prouzrokovalo deformaciju lica. Lekari su je tešili da će se vratiti u normalu, međutim, to se nikako nije desilo.ŽIVOT PUNIM PLUĆIMA - VOLIM da mesim kolače, neko mi ih i naruči. Idem na pijacu, do grada, družim se s prijateljicama. Dobro sam savladala kompjuter, koristim se mobilnim telefonom, a najviše volim da čitam. Idem na redovne kontrole i živim život punim plućima - ističe Elizabeta, ne skidajući osmeh s lica. Tada joj je, kaže, najvažnije bilo da je njene devojčice takvu prihvate. Krenula je na banjsku terapiju, a onda posle nekoliko meseci morala je da prekine... Posle pregleda ustanovljeno je da ima karcinom grlića materice, počela je sa terapijom i zračenjem i mislila da tridesetu godinu života neće dočekati. - Mislila sam samo na moju decu, najstarija Tanja tada je imala pet, a Nataša tri godine. Iako sam imala veliku podršku porodice, a najviše rođenog brata, brinula sam za njih dve - priča naša sagovornica. Samo dve godine kasnije, primetila je Elizabeta da gubi sluh i na levom uhu, uradila je ponovo skener glave, a rezultat je bio šokantan - tumor na istom mestu kao i prvi put, samo na drugoj strani. Lekari su je uoči operacije upozorili da može da potpuno ogluvi, što se nažalost i dogodilo. A onda je počela da se privikava na nove uslove života. Znakovni govor gluvonemih nije naučila, jer su je savetovali da je bolje da nauči da čita sa usana, što je i uradila.PENZIJA ELIZABETA je radila u bivšoj "Agrouniji", kao činovnik sa srednjom ekonomskom školom. Na prvu operaciju otišla je sa radnog mesta. Posle toga, otišla je u penziju, koja nije velika, ali, kako veli, njoj je dovoljna. Od tada do 2004. godine sve je bilo uredu, a onda je primetila probleme sa ravnotežom. Na redovnom kontrolnom pregledu utvrđen joj je još jedan tumor - ogroman, koji je pritiskao centar za ravnotežu. - Tada sam bila veoma uplašena! Zbog gubitka sluha, strepela sam da ne ostanem nepokretna. Otišla sam na operaciju u tajnosti, jer, znajući kroz šta je sa mnom prošla moja porodica, nisam htela da brinu. Na sreću, sve je prošlo bez komplikacija - mogla je da odahne Elizabeta. Sa ovom ženom, koja zrači optimizmom, danas živi njena mlađa ćerka Nataša, koja je psiholog u inđijskoj gimnaziji. Druga, Tanja, udala se, ali je redovno posećuje. Elizabeta je svesna da će i Nataša uskoro sviti svoje porodično gnezdo. I, kaže, jedva čeka da postane baka.

Nastavak na Večernje novosti...