Izvor: Blic, 25.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri godine najbolji
Četiri godine najbolji
LESKOVAC - Učenici IV/5 Ekonomske škole u Leskovcu četvrtu godinu zaredom nose titulu najboljeg među 34 odeljenja ove škole. Ovo prestižno priznanje godinama dobijaju zbog velikog broja odličnih ocena, ali i zbog discipline, humanosti i drugarstva.
Istovremeno su veoma duhoviti, nestašni, katkad umeju pošteno da karikiraju ponašanje profesora. Na pitanje kako bi najlakše opisali svoje odeljenje, odmah stiže odgovor:
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
'Mi smo kao čopor hijena - jedan za sve i svi za jednog', k’o iz topa izvaljuje iz poslednje klupe Dejan Ilić, predsednik odeljenjske zajednice.
Trideset dvoje učenika ovog odeljenja pohađaju finansisjki smer. Prosečna ocena je 4,30, najviša u školi. Dvadest dvoje su odlični učenici, a čak 17 u odeljenju imaju sve petice u dnevniku. Odlikaši, međutim, najmanje govore o dobrim ocenama. Kao da je to nešto što se podrazumeva.
- Jedinstveni smo po tome što smo nerazdvojni u školi i van nje. Zajedno izlazimo u grad, na žurke, rođendane, kućne sedeljke, a najlepše nam je na ekskurzijama. Nikada nismo napravili nijedan incident, bar ne da znaju profoseri. Među nama nema stastusnih razlika. Nije važno da li su ti roditelji bogati ili siromašni. Važno je kakav si drug - pričaju Dejan, Sanja, Darko, Jelena, Goran i Nevena.
Kod nekih je drugarstvo preraslo u ljubav, pa su dva para ovde bila prva atrakcija, a kada su nedavno raskinuli, tešilo ih je celo odeljenje. Sada su, vele, ponovo drugovi.- Život ide dalje - komentarišu Darko i Jelena, bivši par.
A da je mladima u IV/5 drugarstvo najvažnije pokazuje i jedan njihov human gest. Na njihovu inicijativu, u školi je prikupljeno oko 60.000 dinara za lečenje Vladice Jovanovića, druga iz odeljenja.
- To su pravi drugari, biću im zauvek zahvalan - kaže Vladica, koji se posle medicinskog tretmana u Rusiji oseća bolje.
Iako će po završetku četvrte godine dobiti diplomu finansijskog tehničara, gotovo niko ne planira da radi kao 'kancelarijski pacov', pa zato maštaju o zanimanjima pravnika, pedagoga, posebno profesora srpskog jezika i književnosti, možda zbog njihove razredne starešine Biljane Đorđević, koju, kako kažu, obožavaju.
- Ona je baš kul, pravi je drug. Pred njom nemamo nikakvih tajni, a zahavljujući njoj, zavoleli smo srpki jezik i osvojili nekoliko nagrada na regionalnim takmičenjima - kažu Sanja i Darko.
No, pri ocenjivanju profesora ne prolaze svi tako sjajno kao profesorka Đorđević.
- Ima i nekih čudnih profesora. Pevaju na času, iako u našem programu nema muzičkog vaspitanja. Tako jedan profesor non-stop pevuši stihove pesme 'Ko te ima, taj te nema'. Pokušava da peva i pesme nekih stranih autora, ali mu ne ide od ruke - smeju se učenici.
Oni, zapravo, nemaju ništa protiv muzike i predlagali su, kažu, da se sve vreme preko zvučnika emituje tiha muzika kao stumulacija za pamćenje, ali je predlog odbijen.
M. Ivanović
.jpg)
