Izvor: Press, 26.Sep.2010, 02:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čestitka za 5. oktobar: Miloševići ostaju bez vile
Sud mora da okonča postupak protiv Marka i Mirjane po hitnom postupku. Oduzimanje vile je zadovoljenje pravde. Odmotava se klupko oko Šarića, skupljamo dokaze protiv mnogih direktora i funkcionera u nekoliko država
S obzirom na to da Mirjana i Marko nisu dostupni, verujem da bi sud u hitnom postupku trebalo da okonča parnicu oko vile u Užičkoj 34. I takva odluka bi predstavljala zadovoljenje pravde, imajući u vidu da je ta vila kupljena >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << za nekoliko stotina nemačkih maraka, kaže ekskluzivno za Press nedelje državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.
- On otkriva da je tužilaštvo došlo do imena ljudi iz političkih, državnih i javnih struktura najrazličitijih nivoa koji su bili povezani sa Šarićem i da se traže dokazi da oni budu procesuirani. Nije dovoljno saznanje o povezanosti sa klanom bez dokaza da su zajedno radili i bogatili se.
- Specijalni tužilac je rekao da je obavljen samo deo finansijske istrage. Ona se vodi i dalje, a sa obzirom na to da je ključno Šarićevo preduzeće "Municipijum S", očekujem da će se otkriti veliki broj preduzeća i povezanih osoba, što će predstavljati osnov za proširenje krivičnog postupka protiv svih njih - kaže državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.
Kakve veze to preduzeće ima sa političarima?
- "Municipijum S" je bio kapa u koordinaciji pranja novca i prema našim nalazima, sa tom firmom je povezano još nekoliko desetina firmi, samim tim i direktora, članova upravnih odbora i raznih funkcionera u nekoliko država, pa i kontinenata.
Kakvi su efekti Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom? Koliki je ukupan prihod?
- Posle godinu i po dana primene zakona mislim da su rezultati fantastični. Suočavamo se sa situacijama koje će nekom izgledati i apsurdno. Niko, recimo, nije očekivao da će Ministarstvo pravde, odnosno Direkcija za oduzetu imovinu postati vlasnik dvadesetak preduzeća, nekoliko hiljada hektara zemlje, više od pedeset različitih objekata, od kojih su neki stambene zgrade sa po deset stanova, dva hotela u Novom Sadu i dva na Paliću, jednog u Rovinju, više od 100 automobila, 750.000 evra. Kada bi se to prodavalo po tržišnoj vrednosti, reč je o imovini vrednoj više od 200 miliona evra. A da bi došlo do prodaje, neophodno je da sve ove odluke o privremenom oduzimanju postanu odluke o trajnom oduzimanju.
Koliko ima odluka o trajnom oduzimanju?
- Za sada su samo oduzeti Legijina kuća i plac zemunaca u Šilerovoj. Plac smo dali za izgradnju policijske stanice, a sa gradom Beogradom smo postigli dogovor da Legijina kuća bude ustupljena za potrebe starih. Generalno, ideja zakona je da ovaj oduzet novac vratimo građanima i mi smo davanjem novca ili objekata finansirali najsiromašnije i najugroženije slojeve.
A šta je sa oduzetim stanovima?
- Odlučili smo da stanove dajemo u zakup da ne bi stajali prazni i pravili troškove. Neke stanove osumnjičeni su uz pomoć prijatelja, kada su postali svesni da će doći pod udar zakona, uništavali koliko god su mogli, pa je od luksuznih stanova negde ostala siva gradnja. Povadili su bojlere, presekli kablove sa strujom, polupali pločice, izbušili zidove. Znači, ostavili su neupotrebljive objekte. U svakom slučaju, mi po raznim osnovama, od zakupnine, u ovom trenutku ubiramo mesečno oko 30.000 evra. Tim novcem raspolažemo prema zakonu i usmerili smo ga ka narodnim kuhinjama i za urgentne situacija, kao kad je bila poplava u Trgovištu.
Da li taj zakon o oduzimanju imovine u skladu sa Ustavom? Da li se njime krši pretpostavka nevinosti?
- Postoji nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti samog zakona, neke je sud odbio, a o nekim će tek odlučiti. Dugi niz godina postojala je ova rasprava o ovom zakonu u EU, koja je prva krenula sa njegovim uvođenjem, od Italije i Irske. Irska ima daleko ekstremniji zakon: ne morate da učinite krivično delo da bi vam imovina bila oduzeta, nego dođe poreska uprava, kaže imate kola od 100.000 evra, vaši legalni prihodi su 5.000 evra, vi ta kola niste mogli da kupite i oduzmu vam kola. Iako nije počinjeno krivično delo.
Hoće li se taj irski primer primenjivati i kod nas?
- Moramo prvo da vidimo da taj zakon zaživi u drugim zemljama EU, gde se upravo vode ozbiljne rasprave da li je to kršenje pretpostavke nevinosti ili ne. EU je kao standard uzela da zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom ne krši ljudska prava, tako da mi ne treba da izmišljamo toplu vodu. Taj zakon je verovatno bio nezamisliv pre dvadeset godina, ali danas je to međunarodni standard. Naš zakon je maltene identičan italijanskom i britanskom modelu. Hrvatska i Crna Gora su praktično prepisale naš zakon.
Kod nas ima bar deset ljudi koji imaju imovinu veću od sto miliona evra, a za koje se sumnja da su stekli na nezakonit način. Šta sprečava tužioca da podnese zahtev za privremeno oduzimanje imovine?
- To što nečija enormno velika imovina bode oči javnosti ne znači automatski da je nelegalna. Mora da postoji osnovana sumnja, nešto na osnovu čega tužilaštvo pokreće postupak da je neka osoba učinila krivično delo i to iz korpusa za koje se može oduzeti imovina: organizovani kriminal, korupcija, terorizam, pranje novca.
Od čega zavisi kome će biti oduzeta imovina?
- Samo od zakona. Nema dobre ili loše volje. Ne postoji mogućnost da se nekom oduzme, a nekom ne, jer je tužilaštvo donelo obavezujuću odluku da se imovina oduzima obavezno kada su učinjena krivična dela. Jer sve ostalo bi izazvalo opasnost i sumnju da se arbitrira političkom ili bilo kojom drugom voljom.
Šta je sa slučajem Dragana Džajića?
- Morate pitati MUP i tužilaštvo da li vode finansijsku istragu. Pretpostavljam da će se u tom slučaju, kao i svakom drugom, postupati na isti način.
A šta će biti sa imovinom Marka Miloševića?
- U Specijalnom sudu vodi se postupak protiv Marka Miloševića zbog učešća u švercu duvana, kojim je država oštećena za milione nemačkih maraka. Pretpostavljam da će, kao i u svim drugim slučajevima, uslediti finansijska istraga. Međutim, problem u ovom procesu je što se iz sfere pravde prešlo u sferu politike, te je Marko Milošević, kao i njegova majka 2008. godine, dobio izbeglički status u Rusiji i kao takav, dokle god je u toj zemlji, nama je nedostupan, iako bi okončanje postupka daleko lakše bilo da je on iza rešetaka.
A šta je Miloševićevom kućom na Dedinju, koja je otkupljena za smešno mali iznos?
- Vodi se parnični postupak za oduzimanje te kuće i taj proces nema veze sa oduzimanjem imovine kriminalcima. S obzirom na to da je jasna činjenica da Mirjana i Marko nisu i neće biti dostupni našim organima, duboko verujem da su se stekli uslovi da se odredi njihov privremeni pravni zastupnik i da bi sud u hitnom postupku trebalo da okonča taj proces. I takva odluka bi predstavljala zadovoljenje pravde, imajući u vidu da je ta vila kupljena za nekoliko stotina nemačkih maraka.
Kako tumačite to što optužnica protiv Karića objavljena nakon pristupanja PSS-a koaliciji oko Tomislava Nikolića? Slučajnost?
- Verujem da jeste. A ta situacija se može tumačiti i na drugi način. Pre nekoliko meseci u javnost je procurila vest da će optužnica biti podignuta u septembru, pa neko može tumačiti da su Karićevci pohitali u zagrljaj naprednjaka da zatraže političko utočište. Mislim da tu duboko greše, jer su prošla vremena kada članstvo u nekoj stranci može da zaštiti od postupka koji se vodi. Interesantan je i motiv SNS da ih prihvati, s obzirom na to da je PSS u biračkom telu na nivou statističke greške. Da li je Karićev materijalni kapital motiv za tu saradnju, pitanje je za SNS i javnost.
Da li u slučaju Karića može da se primeni zakon o oduzimanju imovine?
- Specijalni tužilac je potvrdio da se vodi finansijska istraga, tako da je logičan sled poteza privremeno oduzimanje imovine.
Koliko je postupaka za oduzimanja imovine pokrenuto?
- Oko pet stotina postupaka, oko 260 pred redovnim tužilaštvima i ostali pred specijalnim tužilaštvom.
Društvo sudija Srbija tvrdi da su po reformi porasli troškovi pravosuđa i da je broj povećan predmeta po sudiji. Da li je to tačno?
- To je jedna od najapsurdnijih tvrdnji. Računica je jednostavna. Budžet Ministarstva pravda 2008. i 2009. bio je 21 milijardu dinara. Danas pravosuđe sa kompletnim troškovima, sudijama, vozilima, pomoćnicima, zatvorima, košta dve milijarde manje. I mislim da je to jedini reper.
A što se tiče efikasnosti sudstva?
- Visoki savet sudstva i Kasacioni sud nedavno su objavili rezultate rada prvih šest meseci rada. Sa privrednim i višim sudovima možemo da budemo prezadovoljni, savladavaju godišnji priliv predmeta. Problem su osnovni sudovi koji imaju najobimniji posao, mislim na parnicu. Naša ideja je da sudovi za početak savladaju godišnji priliv, odnosno da nemaju zaostatke, što smo i uspeli osim u osnovnim sudovima, gde taj rezultat očekujemo u narednih nekoliko meseci. Nakon toga, kroz dodatnu stimulaciju tužilaca i sudija, očekujemo da se oni pozabave predmetima koji su zaostali od 1986. naovamo. Ono što mi želimo jeste da Srbija 2012, početkom 2013. bude na nuli, tj. da sudski predmet bude završen u roku od godinu dana. Mi smo pripremili procesne zakone koji će olakšati sudijama da brže postupaju: zakon o izvršnom postupku, parničnom postupku i notarima.
Da li ste dobili nove dokumente u slučaju Draže Mihailovića?
- Sticajem okolnosti, dobili smo dva kompletna dosijea Josipa Broza i Mihailovića koje je vodio Gestapo. Dosijei obrađuju period od 1942-1944. godine, to je do sada neobjavljen materijal. Između ostalog, tu je zapisnik sa sastanka partizana i četnika 1941. godine i Nemci daju u sedam ili osam tačaka šta su se konkretno dogovorili. To je originalna dokumentacija i kad se prevede dostavićemo je široj javnosti.
A da li ćete nešto činiti po pitanju mesta na kome je sahranjen Mihailović?
- Mi smo nesporno utvrdili da postoji dokumentaciju u Velikoj Britaniji i važno je da smo to dobili zvanično jer je očigledno da su se oni bavili time. Verujemo da će nam to ukazati i na tačno mesto. Drugo, utvrdili smo da su postojali dosijei o Mihailoviću kako pri vojsci, tako i pri policiji, odnosno DB-u, koji su nesporno, po zapisnicima, imali tačno mesto streljanja, pa čak i fotografije sa samog streljanja. Trag tih naših dosijea komisija je pratila do 1992. godine, kada oba dosijea nestaju. Čak sumnjam da su uništena, u svakom slučaju sklonjena su ili su kod nekog u privatnom vlasništvu. Ali da su postojali - jesu, navodno su i Titu pokazivali fotografije sa streljanja jer on drugačije ne bi ni verovao da je Mihailović ubijen. Samo je pitanje zašto su ti dosijei tako kasno sklonjeni. Ali setite se 1992, Vuka Draškovića, vraćanja četnika - verovatno se neko uplašio da će neko od službenika možda dati te podatke i tako napraviti mesto hodočašća Mihailoviću. Od te 1992. faktički jedino javno dostupno jesu Mihailovićeve privatne stvari i izveštaj o ratovanju koji se nalazi u DB-u.
A ako se distancirate i od četnika i partizana, mislim da posle ovoliko godina morate da dođete do zaključka da je Srbija imala dva antifašistička pokreta. I jedan i drugi su činili greške, činili zločine, borili se protiv okupatora, a razliku između predstavljala je ideologija. I mi bismo ubuduće morali prema tom delu istorije da imamo identičan odnos i kao država i kao ljudi, jer samo tako može doći do pomirenja.
Da li predlog o finansiranju političkih stranaka narušava pravo građana da biraju i budu birani, odnosno da li je njegova poruka da na izbore mogu samo oni koji imaju novac?
- Jedan od problema koji datira iz devedesetih godina jeste preveliki broj političkih stranaka. Prvi korak je napravljen preregistracijom stranaka i taj broj je sa 500 sveden na 40 ili 50. S druge strane, učešće na izborima je bio unosan posao. Izađete na izbore, osvojite manje od 10.000 glasova i zaradite 250.000 evra. Osnovna ideja zakona je da dodatno uredi političku scenu i za sve stranke postavlja isti uslov - ukoliko ne dobiju jedan odsto glasova, novac koji su uzeli moraju da vrate u budžet. S obzirom na to da je cenzus za ulazak u parlament pet odsto, smatram da jedan odsto nije težak zadatak za stranke koje imaju iole ozbiljnu nameru da učestvuju u političkom životu.
Zar nisu u neravnopravnom položaju stranke koje su osnovane pre 20 godina i one koje tek treba da budu osnovane?
- Za sve stranke važe isti uslovi. Od njih se ne traži novac, već jemstvo da imaju odakle da vrate novac. Zaista ne vidim kakav interes ima stranka da učestvuje na izborima i ne može da dobije 40.000 glasova na teritoriji cele Srbije osim da zaradi novac. Taj zakon je, naravno, rađen u saradnji sa GREK-om, koji je nadležan za finansiranje političkih stranaka i potpuno isto pravno rešenje postoji u drugim zemljama. Pa ako za zemlje EU to ne predstavlja kršenja prava, nema razloga da to bude i u Srbiji.
