Izvor: Vesti-online.com, 23.Maj.2013, 12:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čestiti lopov

Ukradu mi novčanik u gradskom autobusu, srpski rečeno - izbunare me.

Igor Kozarski

Zaboli me glava namah. Samo dok čovek pomisli na sve šaltere i redove u kojima će da stoji skrušen kao vladika Kačavenda pred oltarom posle orgije s dečacima. Ili kad pomisli na sve takse kojima plaća ceh po drugi put za izdavanje nestalih dokumenata... Ne zna se koji su lopovi gori, u autobusima ili državnim službama.

Odlučim, ipak, da se ne jedim. Pravilna odluka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << pokazalo se. Jer ujutro zazvoni telefon i umilan ženski glas poželi dobro jutro iz Smedereva. Onako bunovan premetao sam po glavi da li sam skoro bio u Smederevu i šta sam mogao da joj skrivim, ali tada se lepi glas predstavi.

Poštarka!

Kaže, u sandučetu pred ulazom u njihovu poštu nađen moj novčanik. I nabroji: lična karta, master kard, kreditna kartica, zdravstvena knjižica i potvrda o izabranom lekaru (ono bez čega čovek može da umre od upale krajnika, pa makar plaćao zdravstveno 40 godina). Sve na broju.

Obradujem se, zahvalim se poštarki, upitam je da li je udata i kako mogu da se odužim. Veli, srećno udata, a najveća joj je hvala sreća klijenata. Duhovita, s onom platicom šta joj drugo preostaje.

Objasni mi da često u sandučetu nađu i po nekoliko novčanika. Bez novca, ali sa svim dokumentima. I iz Beograda. Ništa čudno, pa mnogi žive u Smederevu, a rade u Beogradu, pa tako i džeparoši.

Zemljo Srbijo, u tebi nekako i taj lopovski zanat ume ispadne pošten. Čisto ih zamišljam kako prvim jutarnjim autobusom stižu u Smederevo. Prvo skoknu do pošte da pošalju lične isprave vlasnicima, a onda kupe deci hleb i mleko, pa kući na počinak iz treće smene. Bivša radnička klasa postala i džeparoška.

Ali svaka čast čestitom lopovu, zahvalan sam mu do groba. Šta mi drugo preostaje kad samo zamislim kako je mogao da pobaca sve one papire u novčaniku sa Brankovog mosta. A što krade od sirotinje? Pa šta?! I država kada se navali odere nama kožu, a ne najbogatijima. Nas ima pod rukom, pa nas i dere. Tako i džeparoši.

A i boga ti, za ovih 20 i kusur godina koliko nas kradu i pljačkaju smederevski Robin Hud je prvi lopov koji mi je nešto vratio.

Jer, koliko vidim, uprkos ovoj silesiji hapšenja od Agrobanke do Azotare i Galenike još niko ne pominje da bi nešto trebalo da bude vraćeno. Ni sa 24 sporne privatizacije. Pohapsiće ih, zapleniće što mogu, kuće, kola i stanove i...

I ništa.

Evo primera sa te liste, C market bio procenjen na 325 miliona evra. Tomin prijatelj Milan Beko u Specijalnom sudu svedočio da je ta firma kupljena za 29 miliona evra. Objasnio da je on otkupio tendersku dokumentaciju, pa uveo Miroslava Miškovića u posao... I na kraju priče Mišković C market prodao Delezu za osamsto i kusur miliona. I zašto Miškovića ne gone za C market, nego samo za putarska preduzeća?

Lepo je što je prvi potpredsednik Vlade Srbije, šef Biroa za koordinaciju rada bezbednosnih službi i ministar vojni uhapsio Miškovića. Ali, šta ja imam od toga? Ili bilo ko od nas? Kako će da namire razliku od svih tih miliona? Zapleniće Miškoviću vilu i limuzinu?

Mani mi ga, Aco.

I zašto samo 24 privatizacije s liste iz Jevrope? Šta je s ostalim privatizacijama? Zar ne mora ništa da se uradi a da nije uslov iz Brisela? Kao što kupuju vojsci šest aviona da bi čuvali Beč i Berlin od Al Kaide. Da nije toga, pustili bi pilote da izginu.

Pričaju o datumu i Jevropi, pričaju o hapšenjima, pričaju... Samo o narodnoj imovini niko ne govori. Ni o novcu. Ni od koga će da sve to povrate.

A smederevski Robin Hud? E, oglašavam da mi onih 1.100 dinara nije ukrao. Častim ga kao čestitog pronalazača. Jer je manje bitanga od ovih koji me spasavaju. Neka popije nešto, neka se i napije. Kažu mi da su cene kod njih niže, možda bude i za ćevape.

Gutaj, čestiti lopove, ovu zdravicu ti ja plaćam.

Nastavak na Vesti-online.com...