Izvor: Southeast European Times, 27.Jan.2009, 05:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Češka umesto Francuske na čelu EU

Za vreme francuskog predsedavanja EU izbili su sukobi u Gruziji i osetile su se posledice irskog "ne" Lisabonskom sporazumu. Pred novim predsedavajućim, Češkom Republikom, nalaze se nove teškoće, uključujući i sve dublju finansijsku krizu.

26/01/2009

(Razni izvori -- 05/11/08-22/01/09)

Sa početkom godine, rotirajuće predsedavanje EU prešlo je sa jedne od zemalja osnivača Unije, Francuske, na jednog od "najmlađih" članova, Češku Republiku. Francusko >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << predsedavanje bavilo se značajnim izazovima, kako unutar Unije tako i na međunarodnom planu, a njen naslednik može se nadati istom.

Unija je već bila usred institucionalne krize kada je Francuska preuzela predsedavanje od Slovenije u julu 2008. Prethodnog meseca, irski glasači rekli su "ne" Lisabonskom sporazumu. Uz to, Pariz se uskoro našao u situaciji da mora da, na čelu EU, rešava niz nepredviđenih spoljnopolitičkih kriza.

Početkom avgusta izbilo je krvoproliće na Kavkazu između Grzije i Rusije. Francuski predsednik Nikola Sarkozi posredovao je u sporazumu o primirju kojim je stavljena tačka na petodnevni sukob. Zatim je sazvao vanredni samit šefova država i vlada EU 1. septembra, na kome je 27 zemalja članica usvojilo zajednički stav o Rusiji i odložilo razgovore o novom strateškom partnerstvu sa Moskvom dok se ruske trupe ne povuku iz Gruzije.

Na jesen, Evropu je zahvatila finansijska kriza, razmera neviđenih još od 1929. godine. Francuska je sastavila zajedničku evropsku strategiju sa ciljem normalizacije funkcionisanja finansijskog sektora, čiji su principi podržani na još jednom samitu Evropskog saveta sredinom oktobra.

Sarkozi je predsedavao neformalnim samitom u Briselu 6. novembra, posle kog ga je pohvalio predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo na uspešnom postizanju konsenzusa oko zajedničkog stava EU pred sastanak G20 u Vašingtonu dve nedelje kasnije.

"I dok se kriza rešavala tako što se pokušavalo, a zatim učilo na greškama, spremnost Francuske da razmatra i prihvata nove ideje i projektuje ih na EU kao celinu, kao i na ostatak sveta, bila je izuzetna", saopštio je Evropski centar za politiku iz Brisela u svojoj proceni francuskog predsedavanja EU.

Kao što je istaknuto u njenoj listi prioriteta, Francuska je pokrenula diskusiju o poljoprivredi i tako otvorila put potpunijim reformama zajedničke poljoprivredne politike EU posle 2012. godine. Ispunila je još jedan cilj usvajanjem Evropskog pakta o imigraciji i azilu na oktobarskom samitu.

Francuska je pohvaljena i zbog koncipiranja zajedničkog pristupa paketu mera u oblasti klimatskih promena i energetike i kompromisnog rešenja da bi se obezbedilo stupanje na snagu Lisabonskog sporazuma do kraja 2009. Oba dokumenta, kao i francuski predlog sveobuhvatnog programa u oblasti evropske odbrane i bezbednosti, evropski lideri usvojili su na samitu u decembru u Briselu.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi zaslužan je što je predvodio diplomatiju EU tokom sukoba Rusije i Gruzije, izgradio zajednički evropski pristup pomoći bankama u krizi, "izgurao" zakone o klimatskim promenama i revidirao problematični Lisabonski sporazum. [Geti Imidžis]

Francuska je takođe nadgledala decembarsko pokretanje Misije EULEKS-a na Kosovu i pomorsku operaciju Atalanta radi borbe protiv gusara kod obale Somalije.

U pregledu svog šestomesečnog mandata na čelu EU, francusko predsedništvo saopštilo je i da je napravilo značajan napredak u pregovorima o članstvu sa Hrvatskom i Turskom.

Sa Hrvatskom su otvorena dva nova poglavlja u drugoj polovini 2008. godine, pa je tako ukupan broj poglavlja otvorenih od početka pregovora o pristupanju te zemlje podignut na 22, od ukupno 35. Pet poglavlja privremeno je zatvoreno, pa je tako ukupan broj sedam.

U slučaju Turske, dva nova poglavlja pregovora otvorena su u drugoj polovini 2008, pa je tako broj otvorenih poglavlja povećan na deset, a jedno je ranije privremeno zatvoreno.

Ponovivši podršku EU evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana, francusko predsedništvo saopštilo je da je "doprinelo produbljivanju procesa stabilizacije i pridruživanja kao celini i konsolidaciji čvršćih evropskih veza sa zemljama regiona".

Francuska je rekla i da je usredsredila svoj rad na sporazume o stabilizaciji i pridruživanju sa zemljama Zapadnog Balkana i podršku njihovim naporima u oblasti liberalizacije viznog režima.

Konferencija ministara pravde i unutrašnjih poslova zemalja Balkana, održana u Zagrebu početkom novembra, bila je prilika za konkretan dijalog, ne samo o vizama, već i saradnji između policije i sudskih organa i borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma. "Ukoliko uslovi budu ispunjeni, Evropska komisija bi 2009. godine mogla da uputi predlog završetka vizne liberalizacije" za neke zemlje, poput Makedonije.

Kada je reč o molbi Crne Gore za prijem u članstvo EU, koja je podneta 15. decembra, Francuska smatra da će Češka Republika, sledeći predsedavajući EU, biti ta koja će odlučiti o pristupu toj molbi.

Prvo šestomesečno predsedavanje Predsedništvom EU Češke Republike u istoriji odvijaće se pod sloganom "Evropa bez granica". Bivša komunistička zemlja, koja je ušla u EU 2004. godine, navela je ekonomiju, energetiku i spoljne odnose, odnosno "3E", kao najveće prioritete svog mandata na čelu EU.

Češka Republika predsedavajuće rotirajućim Predsedništvom EU tokom šest meseci do 30. juna. [EU]

Lista je napravljena dosta pre početka predsedavanja Češke, koje se poklopilo sa prekidom snabdevanja Ukrajine ruskim gasom zbog spora između Moskve i Kijeva oko plaćanja. Nekoliko dana kasnije stale su i isporuke gasa mnogim evropskim zemljama i cevi su ostale zatvorene gotovo dve nedelje, dok Rusija i Ukrajina nisu postigle sporazum. Gasni rat između dve zemlje umanjio je poverenje evropskih potrošača u kredibilitet te dve zemlje kao partnera u snabdevanju energentima i doveo do poziva da se smanji zavisnost EU od Rusije, koja zadovoljava oko četvrtinu ukupnih potreba EU za gasom.

"Energetska bezbednost je osnovni preduslov za funkcionisanje ekonomija zemalja EU. U svetlu sve veće zavisnosti EU od uvoza energije iz okruženja, to pitanje postaje posebno hitno", napisali su Česi u svom planu za predsedavanje EU.

"Cilj EU po tom pitanju je da se postigne šira teritorijalna diverzifikacija dobavljača, širi dijapazon korišćenih izvora, povećani opseg obnovljivih izvora i stvaranje istinski jedinstvenog unutrašnjeg tržišta energije u EU koji bi omogućavao solidarnost u kriznim situacijama."

U svetlu nastavka finansijske i ekonomske krize, češko predsedništvo EU najavilo je da će usredsrediti svoje napore na tri glavna pitanja: oporavak finansijskih tržišta, borba protiv opadanja ekonomskog rasta i koordiniranje stavom EU u međunarodnim razgovorima o globalnoj finansijskoj arhitekturi, posebno na samitu G20 u Londonu.

Česi su najavili da žele da poguraju pitanje integracije Zapadnog Balkana u planovima Unije i da će podržati napore zemalja tog regiona da na tom putu što više napreduju.

"Istorijsko ujedinjenje i stabilizacija evropskog kontinenta bili bi nedovršeni bez postepenog uključivanja Zapadnog Balkana u EU", naglašava se u Češkom programu predsedavanja.

Nastavak na Southeast European Times...