Izvor: Šumadija Press, 30.Apr.2015, 13:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Centar za strna žita ostao bez mehanizacije
Zbog prinudne naplate dugova za zaostale zarade šest naučnih radnika, Centar za strna žita, najstarija ustanova te vrste na Balkanu, ostao je bez mehanizacije.
Danas oko 13 časova, svi kupci osnovnih sredstava (mehanizacije ) na licitaciji koja je bila 24.aprila, odvešće mehanizaciju iz Centra za strna žita.
– Naučni radnici su isekli granu na kojoj sede i Centar za strna žita doveli praktično u bezizlazno stanje jer su nam od sredstava za rad ostali samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << budačići, motike, srpovi i grabulje kao i kad je 1898. godine ova ustanova osnovana – izjavila je predsednica sindikalne organizacije u toj poljoprivredno-naučnoj ustanovi Ljiljana Mijailović.
Naglašavajući da je mehanizacija čija je ranije procenjena vrednost oko 20 miliona dinara, prodata za 2,8 miliona kako bi se isplatile zarade za šest meseci iz 2011. po tužbama naučnih radnika, Mijailović je rekla da su u sudskom postupku tužbe tih radnika za drugih šest meseci.
Mijailović je navela da je među naučnim radnicima koji su tužili Centar za strna žita i dvoje bivših direktora, za čije vreme rukovođenja, kako je naglasila, je i došlo do neredovne isplate zarada.
– Centru je ostalo i nešto ogledne mehanizacije i verovatno će i to biti prodato da bi se namirili naučni radnici – rekla je Mijailović i navela da, za razliku od naučnih radnika, ostali zaposleni nisu podnosili tužbe.
Prema njenim rečima u Centru je zaposleno 46 radnika, kojima se duguje 19 zarada, a od kojih su njih osam naučni radnici.
– Svi naši dosadašnji napori da održimo poslovanje Centra za strna žita bili su iz potrebe da zadržimo svoja radna mesta da bi obezbedili svoju egzistenciju – rekla je Mijailović i podsetila da su zaposleni u štrajku od kraja marta ove godine, tražeći rešavanje statusa Centra, overu zdravstvenih knjižica i isplatu zarada.
Prema njenim rečima, jedini spas za Centar za strna žita je potpisivanje sporazuma između te ustanove, lokalne samouprava i ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
– Očekujemo potpisivanje tog sporazuma i imamo uveravanja iz lokalne samouprave da će do toga doći – rekla je Mijailović i dodala da je jedna od ideja da lokalna samouprava preuzme zemljište Centra za strna žita, a time i obaveze.
Podsetivši da Centar za strna žita ima priznatih oko 100 sorti strnih žita, Mijailović je rekla da ukoliko se ta ustanova zatvori, sve priznate sorte evidentiraće se kao genetički resurs, umesto da budu zasejane na njivama.
Naučni radnici Centra za strna žita su oktobra 2009. godine organizovali akciju simboličnog spaljivanja diploma, kako bi ukazali na neodgovoran odnos države kao vlasnika prema toj ustanovi čiji je račun mesecima bio u blokadi, a zaposlenima se tada dugovalo 10 plata.
